Путин без наследника

Руски председник Владимир Путин изјавио је јуче на великој годишњој конференцији за новинаре да неће он одређивати ко ће бити следећи шеф руске државе него да ће о томе коначну реч дати руски народ. "Већ много пута сам одговорио на то питање: неће бити никаквих наследника, биће кандидата за функцију председника", напоменуо је Путин уз опаску: "Ја не владам, ја, једноставно, радим." Традиционалној годишњој конференцији за штампу, иначе шестој по реду и највећој до сада, присуствовала су 1.232 акредитована новинара, од чега 870 из Русије и 262 из иностранства. Теме разговора биле су разноврсне, од економије и социјалних прилика у земљи, па преко међународних питања и односа са бившим совјетским републикама, до предстојећих парламентарних и председничких избора заказаних за крај 2007. и почетак 2008. Конференција је трајала три сата и 32 минута, а Путин је одговорио укупно на 69 питања.

Скинуто наслеђе СССР-а

Осврћући се у уобичајеном уводном излагању на економске показатеље за протеклу годину, председник Путин је нагласио да је и у 2006. настављен убрзани успон руске економије. Према званичним подацима, раст бруто друштвеног производа износио је између 6,7 и 6,9 процената, како је и било предвиђено. При томе, Русија је кредиторима пре истека рока вратила дуг у вредности од 22 милијарде долара и тиме потпуно испунила све дужничке обавезе које су јој преостале из времена Совјетског Савеза. Председник је посебно истакао чињеницу да у ту суму улазе и дугови других бивших совјетских република чије је враћање Русија преузела на себе. Путин је подсетио и да је од СССР-а наслеђен дуг од 165 милијарди долара, а да већ данас руске девизне резерве износе 303,7 милијарди долара.

Председник је, истовремено, одлучно одбио замерке да руководство у Москви користи енергетске потенцијале како би вршило политички притисак на друге државе, али је додао и да Русија није дужна да финансијски помаже било коју од њих. А управо то је рађено у последњих петнаест година, и то на рачун стандарда руских грађана. "То не ради ниједна земља у свету, и време је да и Русија престане са таквом праксом", нагласио је председник и додао да стручњаци најбоље знају како тече снабдевање страних потрошача енергентима и под којим условима се све то одвија.

Одговарајући на питања о спољној политици Русије, Путин се дотакао и проблема ширења НАТО-а. "Знате наш однос према ширењу алијансе. Мислимо да то сигурно неће допринети јачању мира у свету", нагласио је. Председник је то илустровао на примеру Финске, о чијем се уласку у НАТО све више говори, а што сигурно неће повољно утицати на сарадњу Русије са алијансом. "Главна опасност данас прети од тероризма, трговине наркотицима, трговине људима, организованог криминала и ширења оружја за масовно уништење, а ти проблеми могу се решити једино заједничким напорима и на неблоковској основи", сматра Путин. 

С тим у вези руски председник је истакао и да је Москва већ дуже време упозната са плановима САД о премештању комплекса противракетне одбране у Европу. "У циљу осигурања безбедности споља сви наши одговори биће асиметрични, али и ефективнији. Већ сада поседујемо комплексе противракетне одбране, али се нећемо зауставити на томе. Системи потпуно нове генерације на којима радимо и које развијамо неће имати премца", нагласио је Путин уз напомену да се управо ради на ракетама које се крећу хиперзвучном брзином и при томе су способне да мењају правац. "Против таквог оружја свака ПРО је, једноставно, беспомоћна", објаснио је председник.

Православље и нуклеарни штит

"Планови САД о размештању ПРО система у источној Европи нису уперени ни против терориста, ни против Ирана који, ионако, не поседују балистичко оружје. Такав аргумент једноставно не стоји. Поменути планови изазваће (са стране Русије) асиметричну, али истовремено и далеко ефикаснију реакцију", поручио је Путин.

Председник је отишао и корак даље изјавивши да су православље и нуклеарни штит једнако важни за опстанак Русије. "Из тога је могуће извући јасну представу о томе на који начин је држава обавезна у будућности да се односи и према једноме и према другоме", завршио је Путин конференцију за новинаре.

Интересантно је да би јучерашњи председников сусрет са новинарима лако могао бити и последњи тог типа. Наиме, уколико га околности наведу на то да ипак следи пример свог претходника Бориса Јељцина (од 31. децембра 1999. године) и повуче се са места председника Русије пре истека мандата, Путин ће то морати да уради отприлике у слично време (око Нове године). То значи да би се на некој следећој сличној конференцији пред новинарима већ нашао нови шеф државе, ко год то био.

Са друге стране, уколико би (како тренутно ствари стоје) остао на садашњој функцији до пуног истека мандата, традиционални сусрет са новинарима би се десио пред саме наредне председничке изборе (почетком марта 2008.) и било би прилично неуобичајено да неко ко већ одлази говори о ономе што ће се дешавати у његовом одсуству, а посебно да износи било какве стратешке процене.

У сваком случају, јучерашњем сусрету Путина са светским и руским новинарима већ сада се може дати епитет – историјски.