Ангажовани документарци

Пројекцијом документарног филма "Црно сунце" Герија Тарна у "Сава центру" прошле недеље завршен је Трећи фестивал европског дугометражног документарног филма на којем је приказано седам документараца снимљених прошле године.
– Од свих филмова из овогодишње селекције, "Црно сунце" је можда највише визуелно атрактиван и иновативан, изузетно ауторско остварење дато кроз визуелну свест слепог човека који доживљава свет на начин за који схватамо да је интензивнији и више пустолован него што је наша перцепција реалности – истакао је селектор фестивала, Туе Стин Милер, говорећи о филму "Црно сунце" у којем је одсликан живот слепог француског сликара и филмског аутора Ига де Монталанбера који, без обзира на хендикеп, и даље ствара.

– Филмови из овогодишње селекције се не разликују према поднебљу настанка, а све их одликује лични, ауторски приступ. Добра су времена за документарце у већини земаља Европе. Постоји публика која је одустала од сиромашне телевизијске понуде и која жели да буде стимулисана нечим сасвим различитим од тога. Ти људи желе храну за мисли, желе изазове, желе да их уважавају као интелигенте и мислеће, али и да им се обраћају духовито и оригинално – додао је Милер.

Францускиња Шантал Брије, професорка режије документарног филма и редитељка приказаног филма "Бакалнице", истакла је током боравка у Београду да њен филм прати становнике француског предграђа Епинеј, "грађане свих боја и раса, уз велики број младих који су склони насиљу". Она их је пратила током пет година снимања филма и тежила да им се приближи како би забележила што интересантније детаље из њихових необичних живота. Брије је додала да је желела да исприча "причу о париском предграђу супротну оној коју су причали француски званичници током прошлогодишњих демонстрација".

Гост фестивала био је и Марко Шкоп, који је у документарном филму "Други светови" приказао опирање мештана словачког села који желе да сачувају свој идентитет у процесу глобализације.

Сви гости овогодишњег фестивала били су више него расположени да после пројекција филмова разговарају са публиком, која је као и ранијих година испунила Малу салу "Сава центра" до последњег места, а многи су чак седели и на поду. Гости фестивала су присуствовали и радионицама за младе филмске ауторе, упознавајући их са свим изазовима, лепотама али и препрекама на које могу да наиђу у реализацији документарног филма.

Фестивал дугометражног документарног филма, у организацији Центра за визуелне комуникације "Квадрат" и под "будним оком" Светлане и Зорана Поповића, показао је и у трећем издању да у Београду још увек има љубитеља седме уметности који су спремни да истраже нешто другачије теме од оних нашминканих које су учестале у играним филмова. То истраживање је пружило и суочавање са суровошћу модерног живота широм Европе, о чему је говорило свих седам ангажованих документарних филмова који су приказани на фестивалу.