Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како је веш машина урушила социјализам

Јосип Броз Тито на сајму технике у Београду 1962. године

Идеју класне једнакости у Титовој Југославији, угрозили су – кућни апарати. Од момента када су се појавили у излозима постали су статусни симболи и главни „изазивачи” разлика, па су се телевизијске антене налазиле и на кућама које нису имале струју, а веш машине у домове стизале пре воде. Шта је техника донела обичном човеку, а шта социјалистичком друштву прича за „Политику” Иван Манојловић, аутор изложбе, „Техника народу”, која ће од данас до 26. августа бити отворена у Музеју историје Југославије.

– Доласком телевизора главна просторија није више кухиња, већ дневна соба. Та справа не само што је заузела врло важно место и променила изглед домова, већ је и свом власнику побољшала положај у комшилуку. Не заборавите да су дуго уређаји широке потрошње били доступни уском кругу људи и ту су почела прва раслојавања. На пример, седамдесетих година „фића” је коштао као два и по колор телевизора – каже Манојловић и открива шта је претходило одлуци да телевизија почне да се производи и код нас.

Наиме, 1953. године Уједињене нације објавиле су документ о емитовању телевизије и закључиле да она не постоји у Албанији и Југославији.

– Убрзо, после ових неповољних података, почела је демонстрација телевизије, а 1958. године и емитовање програма – казао је Манојловић.

Долазак осталих уређаја у Југославију може се рећи да је условљен Титовом „политиком трећег пута”. Уз концепт самоуправљања, објашњава наш саговорник, у Југославији почиње да живи и тржишни социјализам. У складу са новом економском политиком, средином педесетих година широм земље организују се сајмови на којима се женама приказује како изгледа једна америчка кухиња.

– Новине објављују понуде београдских излога, а у руралне средине стижу путујуће изложбе које људе упознају са техником и начинима њиховог функционисања. О појави неких елемената тржишта сведочи и филм из 1960. године „Љубав и мода”, у коме је приказано такмичење две модне фирме. То су јасни показатељи да је дошло до американизације друштва – објашњава Манојловић како је земља радника постала потрошачко друштво.

Развоју другачијег начина живота помогло је и то што су владајуће структуре увиделе да радници боље раде и да држава лакше функционише када расте стандард. Зато су, окретањем ка идеологији стандарда, омогућили да кредити за куповину ових апарата буду доступни свим. Међутим, бољи услови живота нису били реална слика југословенске економије.

– Забележена је велика инфлација 1963. и 1967. године, а два пута за пет година усвајан је привредни план. Таква економска ситуација довела је до доношења новог Устава 1974. и закона које су републикама дале већу самосталност. После тога је, рецимо, Словенија увидела да је јефтиније да, уместо из БиХ, увози сировине и грађу из иностранства – открио нам је Манојловић садржај изложбе чија поставка, како каже, не би била могућа без помоћи сарадника Јована Недељковић, Татомира Торомана и Радована Цукића.

Вишња Дугалић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.