Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Људска права на Косову и Метохији

Ако тежимо истини, оправдано је да се с времена на време запитамо да ли је наше уврежено поимање о поразном стању људских права на Косову и Метохији тачно, или је деформисано политичким и националним обзирима које свесно или несвесно утискујемо у све што има везе са том покрајином. Ако већина институција Србије нема непосредан приступ Косову, погледајмо шта у последњем тромесечном извештају каже шеф оних који га имају – генерални секретар УН.

Бан Ки Мун упозорава да је број кривичних дела усмерених против мањинских заједница, укључујући застрашивање, нападе, крађе, паљевине, вандализам и оштећивање објеката Српске православне цркве у порасту у односу на исти период прошле године (став 21 извештаја).

Генсек УН у свом извештају истиче постојан негативан тренд повратка прогнаних на Косово. Према подацима УНХЦР-а, у прва три месеца ове године вратило се 48 одсто мање људи него у истом периоду лане. Конкретни бројеви забрињавају још више: у првом тромесечју 2012. вратило се само 136 особа, од чега 33 Срба, десет Рома, 83 Ашкалија, осам Бошњака и два косовска Албанца. (став 35).

У извештају се констатује и да у Приштини постоји отпор према обезбеђивању српских културних и верских објеката (став 45). Упозорава се на напетост и ризике који прете да угрозе стабилност Косова и оцењује да би простор за дијалог Београда и Приштине у наредним месецима могао бити скучен, посебно уколико се не сачува мир или усред несмотрених реакција јавности на инциденте и провокације. Неоправдана хапшења или ратоборне изјаве воде ка расту тензија и насиљу (став 61). Тензије су, пак, производ раширеног мишљења да се не решавају кључна питања у вези са основним проблемима конфликта (став 4).

Генерални секретар истиче и да пет заменика омбудсмана на Косову не примају плате (став 53) иако је основно обележје институције која претендује да се тако зове и на свом нивоу штити људска права – свака па и финансијска независност

Живот на Косову, и за најобјективније посматраче, данас је, дакле, далеко од стандарда људских права. У нашим јавнодипломатским настојањима да статус Косова правно одржимо а практично повратимо у склад са Уставом Србије, ослонац углавном тражимо у традиционалним категоријама међународних односа као што су суверенитет, територијална целовитост, неповредивост граница и сличним које су свој врхунац доживеле давно, па те аргументе допуњавамо личним или колективним, у сваком случају субјективним, доживљајем Косова као „срца Србије“.

Рекло би се да истовремено запостављамо аргументе који у данашњем свету много јаче одзвањају, а које нам обезбеђују званичне и невладине међународне организације. Много више од било чега другог, Србија треба да исказује забринутост због катастрофалног стања владавине права и поштовања људских, а посебно мањинских права грађана који живе на Косову, те да у међународном окружењу трага за решењима која ће на том пољу донети побољшања, а не погоршања, какав је данас тренд.

Заштитник грађана

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.