Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Два стратешка циља Кине

Блештавило истока: Шангај

„Када се Кина пробуди, свет ће да се затресе”, пророчки је предвидео Наполеон. У историји, сем Кине, нема примера да је нека земља за само три деценије успела да пређе пут од сиромашне сељачке, неразвијене и затворене државе до најбрже растуће привредне силе која 2010. претекла Јапан и постала друга економија света.

Кина ће до 2030. прескочити САД и постати највећа економска сила света, а до средине века њен бруто национални производ биће за трећину већи од америчког и износити око 50.000 милијарди долара. Чак десет кинеских провинција данас има већи БНП од Грчке.

У најмногољуднијој и четвртој по величини земљи света у последње две деценије никло је преко 40 нових милионских градова. Шангај већ има двоструко више облакодера него Њујорк.
Кина данас троши половину светске производње челика и цемента. Највећи је светски произвођач и потрошач угља.

Велики реформатор Денг Сјаопинг је чувеним слоганом да „није важно да ли је мачка црна или бела, све док лови мишеве” комунистичку Кину отворио страном капиталу, обезбедио јој током три деценије годишњи раст од 10 одсто, учинио је богатијом, разноврснијом и изазовнијом.

Незапамћени бум остварен је на експанзији извоза који је, почивајући на јевтином раду 820 милиона Кинеза, земљи обезбедио девизне резерве од 3.200 милијарди долара и посед обвезница америчке владе вредан 1.150 милијарди долара.

Очекује се да ће учешће Кине у глобалном расту 2012. износити близу трећине, а многи инвеститори рачунају да ће азијски гигант помоћи опоравку стагнантних западних економија.
Кинеске власти су на финансијску кризу 2008. одговориле представљајући колосални програм стимулативних кредита који је износио 50 процената БНП-а, а има знакова да би Пекинг и ове године могао да покуша нешто слично.

Дужничка криза Европе и тек лагани опоравак у САД ипак су оставили трагове. Економски раст је 2011, први пут после деценије, сведен на испод девет процената. Овог априла перспективе глобалног опоравка додатно су уздрмане када је Пекинг званично саопштио да раније планирану стопу раста за 2012. од 8,9 одсто спушта на 7,5 процената.

Аналитичари су забринути страхујући да би Кина могла да буде суочена са још оштријим успоравањем у време док се власти боре против опадајућег тржишта некретнина и покушајем смањивања превелике зависности привреде од високе инвестиционе потрошње и заокрета ка расту.

Истовремено, због повећања увоза и смањења извоза Кина ове године бележи највећи трговински дефицит у последњој деценији. Инфлација је око четири одсто.

Светска банка Кини у наредне две деценије предвиђа раст од 6-7 процената, али такав солидан раст могао би да има своју цену. Уколико учешће Кине у глобалној трговини 2030. буде износило 20 одсто, то би могло да доведе то озбиљне трговинске тензије.

Да ли ће Кина ипак морати да мења свој модел раста замењујући га новим који би био заснован на иновацијама, повећаној продуктивности и повећању домаће потрошње?

На неопходност унутрашњих реформи упозорава и Светска банка. Уколико намерава да настави свој „импресиван” раст, Кина ће морати не само да повећа унутрашњу потрошњу већ да редефнинише улогу државе и државних предузећа која лако добијају повољне кредите од државних банака.

Банке су у марту кинеским фирмама отвориле кредитне линије вредне око 130 милијарди евра, док је Централна банка два пута ублажила прописани лимит обавезних резерви приватних банака. Уз ризике који се увећавају, да ли ће кинеске банке остати профитабилне? У ком правцу би могла да иде финансијска реформа?

Кинески државни сектор је на раскршћу. Мораће да се одлучи да ли жели државни капитализам предвођен гигантским државним корпорацијама или слободно тржиште.

Како ће се изборити са социјалним контрастима који се ужурбано усељавају?

Има их који тврде да Кина ризикује стагнацију јапанског стила уколико не прихвати реформе којима би компензовала своју све старију радну снагу која тражи веће зараде најављујући тако крај ере јевтиног кинеског рада.

Ризикује и социјалне тензије које би могле да запрете политичкој стабилности јер је рурална Кина са својих 900 милиона људи у великом контрасту са 400 милиона становника урбане Кине.

Општи бум, који је на Форбсову листу избацио 95 доларских милијардера (око 2,7 милиона Кинеза су доларски милионери) није ни дотакао удаљена села и њихову сиротињу.

Није необично да се реформе све чешће помињу уочи смене генерација у кинеском врху која ће се обавити јесенас. „Реформе у Кини стигле су до критичне фазе. Без успешних политичких реформи немогуће је да Кина у потпуности испуни економске реформе”, рекао је недавно премијер Вен Ђибао.

Реформе од врха надоле никада нису лаке јер погађају интересе оних који имају користи од постојећег система. Промене одоздо нагоре обично заврше као револуција.

Да би спречили пребрзе или насилне промене, лидери КП Кине несумњиво ће политичке и економске реформе представљати пажљиво и полако. При том ће свакако све учинити да остваре два стратешка циља. Прво: да сачува социјалну сигурност. Друго: Кина мора да извози док увози сировине и енергију.

Када се у Кини проценти мењају навише, свет покушава да се некако уклопи. Када проценти иду наниже, свет се тресе. „Оном ко још нема никакву стратегију према Кини не може се помоћи”, изјавио је средином прошлог столећа један немачки економски аналитичар. Прогноза је тачна.

Бошко Јакшић

КАРЛОВ УГАО

• Волстрит ће, можда, доживети судбину Берлинског зида.
• Новине: Геополитика постаје геоборба.
• На светској економској позорници свирао се кантри, играо казачок и кинески фолклор. Сада почиње самба.
• Корак назад: амерички капитализам враћа се на робовласништво, а руски на комунизам.
• Брже се мења светска економија него светска клима.
• И Исус је хтео праведнију расподелу добара, зато су га и разапели.
• И наша економија игра значајну улогу у свету. Као сламка међу вихорове.
• Кинески зид и даље стоји. Срушен је онај невидљиви.
• Све политике и економије мењају се у ходу. Наша касни, јер иде брзим пругама Србије.
• И у геополитици важи да кад се слонови туку, страда трава.

Драгутин Минић Карло

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.