Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Европски економски чвор

Крај ере јефтине радне снаге: челичана у Немачкој

Шпанија је поново потонула у рецесију, Грчка на ивици банкрота, европске берзе су пале, еврозона пред апокалипсом, лидери ЕУ се припремају за преговоре о кризи... Драматичне економске вести из Европске уније као да не престају да обилазе свет већ неколико година, а европски Гордијев чвор као да се из дана у дан све више запетљава.

То, ипак, не значи да је Европска унија економски потонула. Појединачно, водеће европске економије (Немачке, Француска, Велика Британија и Италија) и даље држе четврто, пето, седмо и осмо место на листи највећих економија на свету, док гледана као ЕУ европска заједничка економија је 2007. године претекла америчку.

Међутим, управо тај разједињени поглед на европску привреду и њена фискална и делом монетарна разједињеност спречава Стари континент да уверљивије задржи примат у светској привреди и трговини.

У ситуацији рецесија поново погађа не само европски југ већ и земље источне и централне Европе, а еврозоне се држи на граници рецесије само захваљујући томе што је Немачка избегла рецесију тако што је у првом кварталу ове године остварила раст од пола процента, европски приоритетни задатак је решавање структурне грешке приликом стварања монетарне уније. Тек стварањем такозваног простора оптималне новчане области, еврозона ће успети да избегне све потресе споља.

„Или ће Европа имати одлучну, стабилну, успешну еврозону са ефикасним заштитним зидом, добро капитализованим и регулисаним банкама, системом поделе буџетског терета и монетарну политику која ће бити ослонац целокупном блоку; или ћемо се наћи на непознатој територији која носи огромне ризике по све”, упозорио је евроскептични британски премијер Дејвид Камерон, који, додуше, није хтео да острвска економија солидарно допринесе решавању кризе тако што ће прихватити опорезивање банкарског сектора порезом на нивоу ЕУ.

Упоредо са поправљањем конструкционе грешке еврозоне, као и избегавањем распарчавања зоне евра, све земље ЕУ заједно или појединачно мораће да се суоче с једним веома важним изазовом данашњице – с тим да се окружење за индустрију у протекле две деценије драматично променило, тако да Старом континенту прети опасност од деиндустријализације. Будући да је све теже остати конкурентан, класична индустрија тежи да се сели на исток а то је једна од грешака које су већ учиниле Велика Британија и САД па сада поново покушавају да масивно врате индустријске погоне на своју територију, како би се борили против високе незапослености и социјалних немира.

„Европа још живи од индустријске производње, уз изузетак неколико земаља”, каже шеф аустријског концерна „Фест Алпине” Волфганг Едер и додаје да се Велика Британија пре три деценије одлучила на услужне делатности, а против индустрије, због чега се сада каје и све више говори о потреби реиндустријализације.

Оно што Европљане кочи су веома строги еколошки прописи, потом порези али и законодавства о раду које поприлично штите запослене, док те препреке једна Кина или Вијетнам немају те постижу већу међународну конкурентност индустрије. Према Едеровим речима, „Европа је суочена са конкуренцијом других земаља које производе по цени мањој од 30 до 40 одсто”.

Због тога се Европљани, а нарочито Немци (који због кризе губе купце у источној и централној Европи) окрећу према истоку и теже да производњу полако пренесу у азијске веће или мање привредне тигрове. Европски фокус је засад на Кини, док је Индија засад у сенци иако је трговинска размена са њом око 68 милијарди евра годишње. Међутим, европским престоницама, чини се, за инвестиције је примамљивији Пекинг од Њу Делхија, будући да на сваки евро инвестиран из ЕУ у Индију „долази” чак 20 евра европских инвестиција у Кини.

Тако Европљани долазе пред дилему како да, с једне стране, одрже стандард ћивота својих грађана и велику упосленост, а с друге стране, производе робу по цени конкурентну Истоку. Иако Европљани још немају решење за овај економски чвор за утеху је чињеница да, упркос кризи, од економског просперитета Европе и даље ће зависити и привредни успех њених конкурената – САД и Кине.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.