Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одлазак циркуса

Хвала драгом Богу – избори су се завршили. Сада можемо да наставимо да живимо. И да се вратимо каквом таквом послу – ако га уопште има. Из свог снажног загрљаја од којег понестаје дах – пустили су нас наши политички прваци, визионари наших пораза и креатори неостварених победа. У месецима који долазе без нас ће покушати да формирају владу подељене Србије – и повести нас у бољу будућност.

Ми више немамо разлога за бригу – своје животе смо поверили њима. Сада поново можемо на ноши због вечерње каке да остављамо испред телевизора своју недужну децу – увече пред Дневник, у време када се некада давао цртани филм. Без стрепње да ће их са екрана престрављивати у фото-шопу испеглане и улицкане фаце, од којих је листом свака сањала да постане председник државе, премијер или министар, посланик или било шта, или било ко – кога естрадне звезде зову на своје концерте, ко не плаћа бензин којим се вози, ко се никад не хвата за новчаник, ко из свог џепа ником није платио једно пиво, а камоли два – што би рекао мој Ђода.

Тешко нам је да поверујемо у стандардизовано мњење народа – да највећи број наших политичара у прву линију својих приоритета ставља свој лични интерес, па страначки и на крају национални. У најмању руку – требало би да буде обратно. У ковитлацу празних обећања и маркетиншких евалуација заједно са фразама, паролама, јефтином патетиком и усиљеном реториком с пелцером ,,како то раде Амери” – више десетина милиона евра је бачено низ ветар. Слутим да су на овим изборима најбоље прошли и да с разлогом могу да трљају руке експерти за кампање, капиталци промотивних, маркетиншких, евент и осталих агенција, они који ће се китити неочекиваним успехом својих клијената и пулена, то јест они на које ће се свалити сва кривица неочекиваног пораза. А шта је све корисно, лепо и неопходно – могло да се уради с толиким парама!?

У конгломерату изречених шарених лажа – шта су све они који су победили, они који су изгубили и они за које је гласала само њихова фамилија обећали селу и нашим сељацима? Рекао бих – ништа. Пре мене је на овом истом месту у свом ауторском тексту чувени српски композитор Зоран Христић већ запазио да је само култура горе прошла у изборној циркусијади. Културу стварно нико није поменуо. Ваљда тога имамо довољно – па нам више не треба.

Одмах иза културе на ранг-листи занемарених или површно и реда ради помињаних тема је српско село. Изузев чињенице да је наш нови председник државе рођен у једном прелепом селу у Шумадији. Кад су обилазили села у Србији са ротацијама и џиповима, са гломазном пратњом својих сервилних истомишљеника који су кампању схватили као могућност сопственог аванзовања и напредовања у партијској хијерархији – политички лидери су зачуђеним и избеченим сељацима, које су сретали по њивама и испред сеоских продавница, причали о евроинтеграцијама, о томе како ће за неку годину моћи да продају лук Бриселу и Паризу, како ће говеда и прасне крмаче са неба да падну у српска села, како ће ускоро неко доћи да асфалтира све сокаке и путељке, како ће вододеринама и усецима пуним ђубрета, корова и трња ускоро да потече мед и млеко. Свакако – све ће то бити, само ако гласају за њих!? Како је ко причао – тако је и прошао.

Од свега што је речено или отпевано (што је новитет ове изборне кампање) – остаће упамћен виц ,,како је сељак у рану зору ушао у шталу, видео да је стока нахрањена па пита жену – ко је то урадио? Она или неко од политичких првака, који је наишао туда, нахранио стоку и отишао даље?”. Стварно лепо, духовито и рекао бих – српско. Да се не застиди ни Нушић, ни Радоје Домановић.

Коме је српски сељак поклонио своје поверење у овим изборима може се само нагађати. То не знају чак ни они који говоре да знају све – и који стално одлажу и чекају да дође време да нам то кажу.

Као неко ко не зна какав се макјато пије у кафе-баровима на Јелисејским пољима у Паризу, ко се не разуме у кладионичарске квоте за амерички фудбал на Менхетну, ко нема појма о правилима убацивања белих лоптица у рупе прелепих рајских ливада на голф теренима саудијских Емирата – ја смем да кажем да међу најбољима осећам шта је у срцу и на души српског сељака. Превасходно због тога што им рођењем, животом који ме је саздао и избрусио, пупчаном врпцом која никад није пресечена, крсном славом и оданошћу за своје корене у првом и сваком даљем колену – у потпуности, биолошки и по крви припадам.

Пре бих рекао – за кога и за шта сељаци нису гласали на овим изборима. Мрзовољно и овлаш су се осврнули на велике приче да смо део Европе, да ћемо за неку годину постати пољопривредна велесила попут Холандије, да Руси чекају са својим милијардама на обронцима Карпата само на миг посвађаних Срба, па да се са џаковима рубаља и долара на леђима сјуре у долину трију Морава да нам ,,донесу просперитет, економски развој и благостање”. Пошто су све то већ увелико урадили код куће.

Чврсто верујем да се овога пута српски сељаци нису обазирали на страначке програме, заставе, на дизајн и боју гумених балона који су лебдели на конвенцијама изнад глава егзалтираних партијских вођа – док су скандирали хиљаде оних коју су за сендвич и џабе вожњу расходованим аутобусима доведени да аплаудирају до изнемоглости. Ко зна одакле, из које српске забити? Убеђен сам да су они – чија су лица препланула од сунца које их пече по њивама као да су се чврљили на плажама у Дубаију – дали свој глас онима који до сада нису били оно што би волели да јесу. Због тога располућена Србија нема шта да слави. Само они који су тријумфовали на овим изборима верују да су победили. И они који су се у ноћи велике победе у објективима камера егзалтирано тискали за што боље место иза леђа победом овенчаних лидера, уверени да се враћају на место на којем су некада били – или да њихово време тек долази.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.