Евро достигао 116 динара

Динар је јуче драстично изгубио вредност и сада за њега треба издвојити готово 116 динара, и то по званичном средњем курсу Народне банке Србије.

Домаћа валута за један дан изгубила је на вредности чак 70 пара, што је највеће дневно „клизање” од почетка године када је динар наново почео да слаби. Овако велико посртање динара изазвало је сумњу у јавности да више није само посреди психолошки фактор, због резултата избора, већ притисци на формирање нове владе у одређеном смеру. То, међутим, нико јавно не жели да каже. Резерве настају и зато што су све анализе ризика везаних за слабљење динара, које су почетком године урадиле банке и компаније попут НИС-а, показивале да тек на крају године динар може да се сроза на 117 динара за евро. Прилике су сасвим другачије.

НБС је јуче на одбрану динара потрошила 80 милиона евра, што значи да је од почетка године на одбрану курса потрошено 978,5 милиона евра, односно готово цела милијарда евра.

Економиста Горан Николић каже да НБС тиме што повећава износе дневних интервенција показује решеност да заустави слабљење динара и да одржи инфлацију на максималних шест одсто. По њему, централна банка може да одбрани курс, јер су девизне резерве четири пута веће од новчане масе. Да, на пример, сви грађани и предузећа и компаније хоће своје динаре на текућим рачунима и у кешу да размене за евре, НБС би могла све да их исплати са четвртином својих девизних резерви које износе 10,7 милијарди евра.

Соња Миладиновски, члан Извршног одбора Сосијет женерал банкеда је од почетка године курс динара према евру на силазној путањи и да се тренутно налази на свом најнижем нивоу са тенденцијом пада на 116 динара за један евро.

– Овакав пад долази као резултат нејасних прогноза инвеститора у скорашњу стабилизацију, а затим и опоравак наше економије. Тренд се може зауставити, па и преокренути, слањем јасних сигнала да ће се у наредном периоду бар неки од главних макроекономских индикатора поправити, укључујући и наставак аранжмана са ММФ-ом, а што би све заједно утицало на враћање преко потребног интереса инвеститора за наше тржиште – каже Миладиновски, додајући да као отежавајући фактор свакако делује и нестабилност у региону, преосетљивост ЕУ зоне, и самим тим додатна опрезност инвеститора у таквим ситуацијама. 

Пад динара погађа све грађане који су узели кредите са девизном клаузулом, а савет ове банке је да се узимају управо динарски кредити.

–Пошто је на тржишту све већа и конкурентнија понуда чисто динарских кредита, грађани чија редовна примања нису везана за кретање курса требало би да воде рачуна да нове кредите узимају пре у динарима, него у девизама, како би избегли непотребни валутни ризик. За грађане који већ имају задужења у индексираним кредитима, препорука је да се обрате својим личним банкарима и да заједно продискутују све могућности, укључујући и расположиве облике рефинансирања – каже Миладиновски. 

У Еуробанк ЕФГнапомињу да се садашњи висок курс евра формира на основу односа понуде и тражње, где понуде скоро и да нема, а тражња је иста или чак већа него пре.

–На стабилизовање курса у земљи највећи ефекат имало би повећање српског извоза, прилив страних инвестиција, строга фискална дисциплина на свим нивоима, односно смањење јавних расхода. Влада је у марту усвојила план уштеде у буџету од 15,7 милијарди динара како би буџетски дефицит био под контролом, а Министарство финансија је саопштило да је дефицит за први квартал дупло већи од циљаног нивоа са ММФ-ом.Наставак преговора с ММФ-ом је кључна одредница стабилности курса и економије. Са овим мора да се позабави нова влада – наводе у Еуробанк ЕФГуз оцену да Србија тренутно „трпи” последице и кризе еврозоне.

Њихова рачуница показује да је у односу на мај прошле године домаћа валута ослабила за чак 18 одсто.

----------------------------------------------

С новом владом мањи притисци на динар

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изразио је јуче уверење да ће притисци на слабљење динара према евру у великој мери престати у тренутку када се формира нова влада, која би требало да интензивира реформе, пре свега у домену фискалне консолидације. „То значи да је потребно да се што пре у потребној мери доведу у равнотежу приходи и расходи наше земље, не само у овој години, него и у будућем периоду и, оно што је врло важно, да се донесе један активан програм који би довео до тога да се јавни дуг земље врати испод нивоа који је зацртан у Закону о буџетском систему на 45 одсто БДП-а”, рекао је Шошкић у разговору с новинаром Танјуга.

Он је навео да неизвесност око тога да ли ће влада наставити реформски пут и у ком року утиче на једну врсту нервозе и неизвесности код међународних инвеститора који једним значајним делом финансирају јавни дуг наше земље и присутни су и у хартијама од вредности које емитује Србије и на домаћем и на међународном тржишту.

Гувернер је истакао да је у последња два дана притисак на слабљење динара на девизном тржишту повећан и да је НБС у последња три радна дана интервенисала са 140 милиона евра. „То је необично висок ниво интервенција, много више него што је то био случај у претходном периоду, али такође очекујемо да је то привременог карактера, пре свега због те неизвесности која постоји око тога да ли ће и којом динамиком Србија наставити свој реформски пут”, прецизирао је Шошкић.

„Верујем да ће, после позитивних информација које очекујем да ће уследити у погледу реформског опредељења наше земље и брзине формирања владе, ти притисци да се смање и нестану”, додао је он.

Шошкић је напоменуо да је, са данашњим интервенцијама, НБС од почетка године интервенисала са 978,5 милиона евра, „што су изузетно велики износи и НБС не може тим интензитетом интервенисати дугорочно”. „Ми смо свесно ушли у тај процес пре свега да не бисмо дозволили да нагле промене курса утичу на кретање цена, дакле да не дестабилизујемо инфлацију, да се у већој мери не одразе на способност домаће привреде и грађана да измирују своје обавезе, односно да се тај ефекат не прелије на мањи степен финансијске стабилности и да не утичу на неповољно кретање нашег јавног дуга према БДП-у”, рекао је гувернер.

Према речима Шошкића, те интервенције оправдане су у складу са очекивањима НБС да ће се формирањем нове владе, и њеним јасним, реформским корацима у наредном периоду, створити услови за стабилизацију и да не дођемо у позицију да знатно виши нивои девизног курса угрозе инфлациони циљ за ову годину и финансијску стабилност земље.

Он је указао да постоји ниво испод којег НБС неће трошити девизне резерве на интервенције на девизном тржишту нагласивши да се „ми налазимо изнад тих параметара за ову фазу године” и да то зависи од тога колики ниво девизних резерви је потребно имати у односу на увоз наше земље, односно да се обезбеди ликвидност наше земље у плаћању својих обавеза у иностранству.

„Међутим, ми строго водимо рачуна да девизним резервама управљамо рационално, наш је мандат, који имамо по закону, да то чинимо, и свакако нећемо угрозити девизну ликвидност земље”, истакао је Шошкић.

„Граница ће зависити, поред осталог, и од тога како се крећу приливи у систем. Ми можемо имати и мање прилива од очекиваних што онда може и да смањи укупно расположиви ниво који НБС може рационално да користи за интервенције на девизном тржишту”. „У сваком случају, помно пратимо и кретања и нивое девизних резерви којима располажемо и желимо да оптимизирамо наше понашање у смислу да трошимо само оно што сматрамо да је оправдано и да ћемо са тим интервенцијама имати потенцијално користи у погледу укупне ценовне и финансијске стабилности земље”, закључио је Шошкић.