Слаб динар празни и буџет државе

Пази шта желиш, можда ти се и оствари! Овим речима је Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, јуче коментарисао изјаву Јозефа Акермана, генералног директора Дојче банке, да Србија може да се задужи и до 60 одсто бруто домаћег производа. Рачунице Фискалног савета показују да уколико би до краја године курс достигао вредност од 120 динара за један евро, Србија би већ била на нивоу од 60 одсто БДП-а.

По закону о буџетском систему, државни зајам не би смео да пређе 45 одсто БДП-а. А одговор на питање докле смо стигли – последњих неколико месеци је ускраћен пореским обвезницима, јер је Министарство финансија престало да објављује те податке. У Фискалном савету, ипак, израчунали су да је дуг већ прешао 50 одсто бруто производа. И то при веома конзервативној процени вредности курса од 111 динара за евро. Зашто је за ниво дуга важна курсна листа? Зато што су државни зајмови углавном у страној валути, док се БДП обрачунава у динарима, па се са падом вредности курса повећава учешће дуга у бруто производу.

У Фискалном савету додају да се врло често превиђа чињеница да Србији тек предстоји трошак по основу реституције и да држава треба грађане да обештети за некада одузету дедовину. Све заједно то ће нас коштати више од 1,7 милијарди евра, односно око пет одсто БДП-а.

– Ми смо већ дубоко ушли у црвену зону и на нове позајмице државе не смемо безбрижно да гледамо – упозорава Вучковић.

Чак и кад би се мере Фискалног савета, које, између осталог, подразумевају замрзавање плата и пензија и повећање ПДВ-а, одмах примениле, јавни дуг би на крају године био на нивоу од око 54 одсто. Дуг би наставио да расте и током 2013. године, јер је тренд раста веома тешко преокренути. Ниво државног зајма почео би да се обара тек 2014. године. Чланови Фискалног савета нису усамљени у тој процени. И они који нас гледају са стране јавни дуг виде као ризик. Аналитичари Ерсте групе процењују да ће јавни дуг до краја године бити већи од 55 одсто и то са курсом од 116 динара за евро.

Илустрација: Новица Коцић

Без обзира на то што критеријуми Европске уније дозвољавају земљама чланицама да њихов државни дуг буде до 60 одсто БДП-а, то према Вучковићевој оцени, не може да важи за Србију. Јер, истраживања показују да половина земаља у развоју кризу јавног дуга доживи већ на нивоу задужености мањем од 50 одсто бруто производа.

А зашто за Србију додатно повећање дозвољеног нивоа задуживања на 60 одсто не би било добро, можда је најбоље објаснио гувернер Дејан Шошкић још пре неколико месеци: „Граница је успостављена на том нивоу за земље које имају релативно редован и једноставан приступ међународном финансијском тржишту. Ми нисмо таква земља. Тих 45 одсто у нашем закону о буџетском систему добра је мера и не би требало да се лимит повећава навише”.

За државу је увек боље, казао је први човек централне банке, да има ниво дуга који је испод те горње границе и да постоји одређени маневарски простор за случај потребе.

И током прошле године, гувернер је неколико пута јавности слао поруке да Србија може да настави да се задужује само уколико то дозволи привредни раст. Јер, док год земља има релативно динамичну стопу привредног раста јавни дуг, по правилу, није проблем. У супротном, државе тако могу да уђу у маказе и онда, уколико су, ушле у тај проблем с високим нивоом јавног дуга онда их „казни” финансијско тржиште. И то тиме што каже да та држава има мањи степен способности враћања дугова у дугом року и подигну им каматне стопе на задуживање, што додатно погоршава ситуацију, објашњавао је гувернер.

У Фискалном савету истичу да и неке земље које су чланице Европске уније имају много нижи ниво јавног дуга од нас, попут Бугарске (20), Летоније и Литваније (око 40 одсто). Како је онда могуће да Јапан себи може да дозволи ново дуга и од 200 одсто БДП-а.

– Државни дуг Јапана је индексиран у јенима, дакле њиховој националној валути – кажу у Фискалном савету. – Такође, они су извозно оријентисана економија, што значи да сами у сопственој валути могу да сервисирају своје обавезе. Никада као земља нису доживели банкрот, њихов рејтинг на финансијском тржишту је велики. Као народ су, такође окренути штедњи, тако да ми ни у ком случају не можемо да се упоређујемо нити с Јапаном, нити са развијеним европским земљама – кажу у Фискалном савету.

----------------------------------------------

Спорења због мерења

Народна банка Србије и Министарство финансија различито мере ниво јавног дуга, а та разлика је првенствено методолошке природе. Такође, Министарство финансија је недавно почело да објављује упоредне податке о нивоу јавног дуга по критеријумима Европске уније, али и по нашем закону о јавном дугу. Разлика је у томе што су наши прописи ригорознији и у јавни дуг укључују и државне гаранције, док се по Мастрихту рачунају само активиране. Међутим, од две милијарде гаранција, колико је наша држава издала, чак половина је активирана. У стручној јавности може да се чује и оцена да свуда у Европи и сива економија улази у обрачун БДП-а. Код нас то није случај. Због тога су наши капацитети за задуживање смањени.