НБС појачала одбрану динара

Народна банка запуцала је из више оружја да одбрани вредност домаће валуте. Извршни одбор централне монетарне институције усвојио је јуче чак три мере помоћу којих би требало да се повуче што више динара из система и тако смањи притисак на евро. Референтна каматна стопа повећана је са 9,5 на 10 одсто. Повећано је учешће динарског дела издвајања девизне обавезне резерве са 20 на 27 одсто на изворе до две године и са 15 на 19 одсто на пологе преко две године. Такође је повећана стопа обавезне резерве на динарске обавезе индексиране девизном клаузулом на 50 одсто за све рокове штедње. До сада је та стопа била 29 на изворе финансирања до две године, а 22 одсто на више од две године.

Стопа девизне обавезне резерве није мењана. Сарадник Економског института Иван Николић каже да је одлука о повећању референтне каматне стопе била изнуђена, али у овом тренутку ипак добро одмерена.

– Видећемо да ли ће повећање од пола процентног поена референтне каматне стопе бити довољан мотив инвеститорима. Али свако веће заоштравање монетарне политике значило би њену недоследност будући да смо у рецесији са историјски рекордно ниском инфлацијом. Потпуно је друго питање да ли је одговор НБС закаснио, односно да ли је камату требало повећати још у фебруару или марту – каже Николић.

Он сматра да банке нису очекивале повећање резерве на динарској страни и неће бити одушевљене овим мерама. Оне ће морати да продају скупо купљене евре да би повећале динарску резерву. По Јасни Атанасијевић која је главни економиста у Хипо Алпе Адрија банци повећање репо стопе на 10 одсто још је испод тржишног приноса и инвеститорима не омогућава зараду, али се приближава тржишно прихватљивом нивоу и даје се сигнал да је НБС спремна да иде у том смеру који је уједно исправан имајући у виду изгледно убрзање инфлације.

– Променом динарске компоненте у девизној обавезној резерви ослободиће се око 200 милиона евра што ће повећати тражњу за динарима, а за њих се с друге стране неће куповати еври. Смањиће се и обим интервенција НБС на девизном тржишту, јер централна банка више неће имати потребу да толико интервенише. Од продатих 1,3 милијарди евра чак 800 милиона евра је поништавање динара које је држава потрошила. Другим речима, држава је из својих депозита код централне банке продала 800 милиона евра за покриће буџетског дефицита од почетка године. Само већ то показује да је монетарна политика рестриктивна, односно да је ограничена у простору за попуштање услед експлозивног фискалног трошења – каже Атанасијевићева.

Нове мере имаће и секундарни ефекат, јер ће стабилизација или чак привремено јачање динара смањити панику и очекивања у погледу даљег слабљења динара и раста цена. Са друге стране, сви фактори ризика остају и даље: трговински дефицит, недовољно страних инвестиција, неизвесна политика будуће владе као и ризик у вези са евентуалним изласком Грчке из еврозоне.

Славко Царић, председник Извршног одбора Ерсте банке каже да ће мере НБС имати директан утицај на смањење притиска на динар. – Утицаће да динар постане атрактивнији за улагање, односно на смањење инвестиција у евро. Додатно, брзо формирање нове владе било би неопходно за даљу стабилизацију курса – сматра Царић. По оцени Извршног одбора, ове мере би требало да умање разлику између трошка задуживања у динарима и у девизама, допринесу стабилизацији кретања на девизном тржишту и додатно подстакну дугорочно задуживање у наредном периоду.

Централна банка навела је да се, иако је међугодишња инфлација у априлу била око доње границе инфлационог циља, од маја очекује њен умерен раст. Тај пораст биће последица раста увозних цена, доласка нове пољопривредне сезоне као и раста регулисаних цена у другој половини године. Према пројекцији НБС, инфлација ће се крајем текуће и почетком следеће године кретати око горње границе дозвољеног одступања од циља – око шест одсто. Имајући то у виду, Извршни одбор Народне банке одлучио је да повећа референтну каматну стопу на 10 одсто.

Извршни одбор НБС подсећа да ће степен рестриктивности монетарне политике у наредном периоду кључно зависити од брзине доношења, интензитета и примене програма фискалне консолидације, уз наставак аранжмана са ММФ-ом.