Петак, 12.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тирана блокирала декларацију

Београдски самит Процеса сарадње у југоисточној Европи Фото Н. Неговановић

У протеклих годину дана, колико је Србија председавала Процесу сарадње у југоисточној Европи, знатно су унапређени односи међу земљама и и регионална стабилност. Све државе региона деле заједничке вредности као што су демократија, владавина права и поштовање људских права, заједнички је закључак учесника самита шефова држава и влада југоисточне Европе који је јуче одржан у Палати „Србија”. Био је то последњи скуп на коме се Србија појавила као домаћин ове регионалне иницијативе. Наредних годину дана ту улогу преузеће Македонија.

Самит је требало да буде окончан заједничком декларацијом, али због противљења албанске делегације, до тога није дошло. Заменик министра спољних послова Албаније Сељим Бељортај изнео је примедбу на Нацрт декларације и тражио да Косово постане „једнака чланица” ове регионалне иницијативе. То за Србију није било прихватљиво и то није тражила ниједна од преосталих десет државних делегација. Пошто је за усвајање декларације неопходан консензус самит је остао без завршног документа.

На заједничкој конференцији за новинаре коју су, по завршетку самита одржали председници Србије, Црне Горе и Македоније, Томислав Николић, Филип Вујановић и Ђорђо Иванов, српски председник је рекао да ће приоритет бити побољшање сарадње у области енергетике, слободне трговине, транспорта, комуникација и борбе против организованог криминала. Он сам ће, како је истакао, учинити све да не буде истицан као проблем, односно као разлог за немогућност сарадње.

„Својим делима доказао сам да сам потпуно посвећен идеји сарадње и то не само у региону, али у региону првенствено”, рекао је председник Србије и додао да се врло често оно што говори извлачи из контекста, да има инсинуација, лошег тумачења, али и лоших намера.

„Постоји љутња код неких људи, али све то прође, а народи и државе морају да сарађују. Учинићемо све да грађани наших држава живе боље и то треба превасходно да буде циљ сваком руководству”, нагласио је председник Николић у завршном обраћању.

Председник Црне Горе Филип Вујановић оценио је да су на београдском самиту успешно афирмисане све вредности ове регионалне иницијативе која окупља 12 држава. Према његовим речима земље региона су упућене једна на другу и њихова успешна сарадња је препорука за шире интеграције. Црногорски председник је пожелео Србији да што пре добије датум почетка преговора за чланство у ЕУ и да преговори почну у овој години због добробити грађана Србије и њене економије, али и због доприноса стабилности региона. Он је захвалио Николићу на подршци да Црна Гора на самиту ЕУ у јуну добије датум за почетак преговора.

Према речима македонског председника Ђорђа Иванова приоритети његове земље током председавања овој иницијативи биће глобални и регионални проблеми, а пре свега климатске промене и смањење ризика од природних непогода. „То су глобалне претње али и претње по наш регион. И у будућности ћемо морати да заједнички одговарамо на велике катастрофе”, рекао је Иванов.

Централни део уводног излагања на самиту председник Србије посветио је регионалној сарадњи, европским интеграцијама и Косову истичући да Србија остаје принципијелна у ставу да никада имплицитно или експлицитно неће признати једнострано проглашену независност КиМ. Обраћајући се присутнима на енглеском језику он је оценио да је Србија показала конструктиван приступ и добру вољу у дијалогу са Приштином те да то намерава да чини и убудуће – иако то често није наилазило на адекватан одговор друге стране, нити на разумевање међународних посредника. Србија, како је рекао, остаје отворена за разговоре о свим питањима и спремна је на компромисна решења. Косово и Метохија је веома осетљиво питање за Србију, али је ипак наша земља настојала да на прагматичан и флексибилан начин обезбеди бољи живот обичних људи који живе у покрајини, оценио је Николић.

Он је истакао да је од стратешког значаја за Србију развој и даље унапређење односа са свим суседима и поручио да ће се он ангажовати на решавању преосталих отворених питања.

Члан Председништва БиХ Небојша Радмановић рекао је да се БиХ залаже за јачање регионалне сарадње у политичком, економском и енергетском смислу, али се противи њеној даљој, непотребној институционализацији. Према његовим речима БиХ намерава да до краја године поднесе захтев за статус кандидата за чланство у ЕУ. Добијање статуса кандидата, како је рекао, убрзало би реформе у БиХ и подстакло ту земљу на европском путу. За председника Бугарске Росена Плевнелијева три су најважнија стуба ове регионалне иницијативе – колективна визија заједничке будућности у ЕУ, визија безбедности у оквиру колективног евроатлантског безбедносног контекста и добри односи у региону. А предуслов за остваривање ових циљева су борба против организованог криминала и корупције.

Ј. Церовина

-----------------------------------------------------------

Учесници самита

На самиту су учествовали и заменик премијера Турске Али Бабачани, шеф дипломатије Румуније Андреи Марга, шеф дипломатије Албаније Сељим Бељотраја, помоћник министра спољних послова Хрватске Небојша Кохаровић, генерални секретар Министарства спољних послова Грчке Јанис Алексис Зепос, државни секретар Министарства спољних послова Словеније Божа Церар. Скупу су присуствовали и Мете Кјуел Нилсен, амбасадор Данске, земље која председава ЕУ, Венсан Дежер, шеф делегације Европске комисије у Србији, Хидо Бишчевић, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу, кога је на том месту од јуче заменио Горан Свилановић и Ламберто Цанијери, генерални секретар ОЕБС-а. Скупу је осим председника Николића председавао и Вук Јеремић, министар спољних послова Србије.

-----------------------------------------------------------

Очекујем сусрете са Јосиповићем и Изетбеговићем

Одговарајући на питање „Политике” да ли у томе што је Хрватска представљена на нижем нивоу, односно што је на скуп дошао помоћник министра спољних послова, а не неки виши државни функционер, види неку поруку из Загреба, председник Николић је рекао да је свако био заступљен онако како је сматрао да треба да буде заступљен.

„Ја не представљам себе на овом скупу, ја представљам Србију. То што сам ја у нечијим очима виши или нижи мени не значи ништа, ја желим да Србија буде на високом месту у свачијим очима. Србија је била у најјачем саставу, не само као домаћин него ћемо тако да представљамо Србију и на свим скуповима на којима Србија учествује. Очекујем да после пролазног несналажења у неким државама региона отпочне наша потпуна сарадња”, истакао је председник Николић.

Он је казао да очекује да ће се срести са председником Хрватске Ивом Јосиповићем и са председавајућим Председништва БиХ Бакиром Изетбеговићем.

„Ја не представљам проблем за те разговоре, када одлуче да разговарамо о будућности наших држава и народа ја ћу свакако бити на располагању”, поручио је председник Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.