Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хоће ли Ђорђе Митровић добити своју улицу

Ђорђе Митровић Фото Монографија „Подморничарство Југославије”

Удружење грађана „Подморничар” поднело је Комисији за одређивање назива тргова и улица Скупштине града Београда предлог да престоница добије улицу подморничара Ђорђа Митровића (1905–1970). Реч је о официру морнарице Краљевине Југославије, иначе рођеном Београђанину, који је током Априлског рата 1941. године одбио да се преда Италијанима и Немцима. Преузео је команду над подморницом „Небојша”, којом је отпловио у Египат, стављајући се на располагање Савезницима.

– То је најзначајнија епизода у ратној историји нашег подморничарства. Надамо се да ће наш предлог бити усвојен и да ће улица подморничара Ђорђа Митровића сачувати сећање на подвиг храброг Београђанина – каже Милан Комар из Удружења грађана „Подморничар”.

У београдском Секретаријату за културу, задуженом за подршку у раду Комисији за одређивање назива тргова и улица, кажу да ће овај предлог бити размотрен када се комисија буде састала. Биће то посао за тек изабране одборнике, међу којима треба изабрати чланове комисије.

– Ако комисија усвоји предлог, он се прослеђује пред одборнике који на заседању скупштине дају коначну реч о додељивању имена улице – објашњава Горица Шкипина, помоћник секретара за културу.

Подморничку флотилу Краљевине Југославије рат је, 6. априла 1941. године, затекао у Боки Которској, која је била главна база. Првих дана подморнице су избегавале нападе немачких и италијанских авиона. Трећег дана рата подморнице „Небојша” и „Смели” упућене су на подручје Бари – Бриндизи – Драч – Валона, са задатком да угрозе непријатељске комуникације, али није дошло до дејстава по бродовима. По повратку у базу, подморничари су приметили да су многи припадници морнарице већ показали безвољност за даље ратовање, било је прилично оних који су намеравали да се ставе у службу непријатеља.

Група подморничара била је одлучна да настави да се бори, макар морали да пребегну Савезницима. Међу њима је био и поручник бојног брода прве класе Ђорђе Митровић, који је у критичном тренутку преузео команду над подморницом „Небојша”. Било је то у вечерњим сатима 16. априла 1941. године, а податке о овом подвигу прикупио је пензионисани новинар „Политике” Радован Ковачевић.

Подморница је те ноћи пунила батерије, а у зору 17. априла наставила је пут према Савезницима у Грчкој, на дубини од 30 метара. Увече су изронили и наставили пут према Отрантском пролазу, али су морали поново да зароне да не би били примећени у ведрој ноћи.

– Наша подморница је ронила целу ноћ и дан. Тек 18. априла, с падом мрака, изронила је ради допуне батерија, али је видљивост била таква да се после поноћи морало поново заронити – објашњава Радован Ковачевић.

У зору 20. априла, стигли су до Кефалоније, највећег у групи Јонских острва. Југословенски морнари су пријатељски дочекани, све што им је било неопходно Грци су дали бесплатно. Наставили су пут према Криту и, кроз минска поља, упловили су у залив Суда. Уследио је напад немачких авиона, па је подморница „Небојша” морала да зарони и „легне” на дно, одмах поред грчке подморнице „Папаниколас”. По престанку напада подморнице су се раздвојиле и преместиле, пре него што су баш на то место авиони бацили подводне бомбе. Због жестоких ваздушних напада на грчке и британске снаге на Криту, југословенска подморница морала је да продужи пут према Египту, при чему је конвој у коме се кретала био изложен „пријатељској ватри”, срећом без последица. У Александрију су упловили 27. априла 1941. године.

– Подморницу „Небојша” Британци су користили за обуку својих подморничара. После рата је враћена у земљу, али јој је име промењено у „Тара” – каже Ковачевић.

М. Галовић

-----------------------------------------------------------

Умро по доласку у Београд

Ђорђе Митровић је у Александрији завршио британски падобрански курс и једно време је служио на британском бојном броду. Крај Другог светског рата дочекао је као војни изасланик краљевске владе у Риму. Одлази у Канаду, где је 1946. године пловио као капетан брода на језеру Онтарио, после чега је до пензионисања 1970. године радио у фирми за производњу оптичких инструмената. Те године се враћа у Југославију. Умро је само шест недеља по повратку у родни Београд, где је и сахрањен.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.