Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија разговара: бесплатни уџбеници за сву децу

Иван Прибићевић и Гордана Кнежевић-Орлић

Уз Завод за уџбенике из Београда, који је до пре неколико година био једини издавач уџбеника, данас уџбенике за основне и средње школе објављују 73 издавача. У Заводу за уџбенике жале се да нису у равноправном односу с приватним издавачима, јер они, по налогу државе, морају да објављују и нискотиражна издања, уџбенике на језицима националних мањина, уџбенике за средње стручне, посебне и специјалне школе. Приватни издавачи ту обавезу немају.

Како проблема има и код добијања лиценци, затим код продаје уџбеника, све се чешће чује да би требало донети нов закон о издавању уџбеника, који би прецизно регулисао све проблеме.

Како уредити тржиште уџбеника, ко све сме да штампа књиге за основце и средњошколце, колико нам издавача уџбеника, заиста, треба – разговарали смо с Горданом Кнежевић-Орлић, генералним директором приватне издавачке куће „Клет” из Београда, и Иваном Прибићевићем, директором Сектора за стратегију и развој у Заводу за уџбенике.

Политика: Да ли је потребан нови закон о уџбеницима?

Прибићевић: Закон треба што хитније променити. Упркос томе што је Завод за уџбенике једино републичко јавно предузеће које има конкуренцију у својој основној делатности, ми сматрамо да је добро да постоји конкуренција, али под јасно дефинисаним законским условима. Потребно је да се постојећи законски оквир уреди, како би се створио ред на тржишту уџбеника у Србији. Доставили смо наш предлог закона о уџбеницима на адресу надлежних институција, јер нисмо учествовали у изради Предлога новог закона, који је сачинило Министарство просвете и који су критиковали стручна и просветна јавност, и приватни издавачи. Сматрамо да је наш заједнички интерес да буде донет нов закон, који ће ставити у равноправан положај све стране и омогућити равноправну утакмицу на тржишту. Дакле, залажемо се за здраву конкуренцију у издавању уџбеника која ће допринети бољем квалитету уџбеника и развоју школства.

Кнежевић-Орлић: Измене и допуне Закона о уџбеницима свакако су потребне. Проблем у јавности је био што на изради тих допуна није радила струка, већ политика. Политичари су, у сусрет изборима, који су иза нас, покушали да измене закон како је њима одговарало само да би се пројекат бесплатних уџбеника што јефтиније спровео. На то су реаговали и Национални просветни савет и Удружење издавача уџбеника. Накарадно је измењена дефиниција уџбеника и уџбеничког комплета... Ми смо Министарству послали свој предлог, као Удружење издавача уџбеника, шта треба да се мења. Тражили смо да у процедури одобравања уџбеника мора да постоји транспарентност. Не сме да постоји тајна комисија која вам одбија или прихвата уџбеник, ауторски тим мора да има право да брани тај уџбеник. То, пре свега, доприноси квалитету уџбеника. Уколико је ауторски тим спреман да се потпише испод неког уџбеника, онда и комисија која то одобрава, или не одобрава, мора да буде спремна да стави потпис испод своје одлуке. Комисија издавачима може да пошаље примедбе, неке се могу поправити за пет дана. То постоји у свим земљама света. Процедура мора бити транспарентна, да доприноси бољем квалитету уџбеника. Дешавало се да изузетан уџбеник, због две словне грешке, буде одбијен.

Прибићевић: Основни проблем, који мора да разреши нови закон о уџбеницима, јесу нискотиражна издања, добијање лиценци и транспарентност у процедури одобравања уџбеника.

Кнежевић-Орлић: Национални просветни савет има велику улогу, али не и материјална средства да то спроведе. Потребно је да има, дакле, званичну комисију, која је плаћена, а не да зависи од добре воље појединаца.

Политика: Да ли је Србији потребно више од седамдесет издавачких кућа уџбеника?

Кнежевић-Орлић: Тај број није велики. Толико се данас говори о предузетништву, а како да га развијамо ако ви забрањујете неком да развија свој предузетнички дух и то у једној тако важној области.

Политика: Како се добијају лиценце за издавање уџбеника?

Кнежевић-Орлић: Ниједна земља у Европи не познаје лиценцираног издавача уџбеника. Ми смо се борили да не постоји никаква лиценца. То што неко има хиљаду квадрата пословног простора – не мора да значи да прави добре уџбенике. Уџбеник је тај који се лиценцира, сваки пролази кроз дефинисану процедуру одобравања.

Прибићевић: По важећем правилнику, свако ко пожели да издаје уџбенике може да дође у АПР, да се региструје и постане издавач уџбеника – да добије лиценцу. Још ако познаје неког, у некој школи, онда има и отворено тржиште за свој уџбеник. Сматрамо да то није добро. Да ли је Србији реално потребан оволики број издавача уџбеника?

Кнежевић-Орлић: Имате у Аустрији двеста издавача уџбеника, а имају исти број становника као ми. Код нас је, осим монопола издавача, постојао и монопол аутора. Знало се ко пише уџбеник из математике у овој земљи двадесет година. Нико нов није ту могао да приђе. То није добро за уџбеник.

Прибићевић: Конкуренција свакако треба да постоји, али морају да постоје и оштрији критеријуми за добијање лиценци. Имате пример једне приватне издавачке куће у којој, исти аутор, пише сва издања, за све предмете у првом и другом разреду основне школе. Завод за уџбенике има 32 предметна уредника. Један од наших предлога, који се односи на критеријуме за добијање лиценци, био је и да уредници морају бити стално запослени у издавачкој кући. А што се тиче конкуренције, и квалитета уџбеника, мислимо да тај број издавача не подиже квалитет, већ га умањује, јер цела идеја конкуренције, у некој делатности, јесте или да одржите конкурентност с мањом ценом, или да по истој цени имате већи квалитет. Сведоци смо да квалитет није побољшан, а цене су повећане. Издавача је превише, постоје фирме које се баве разним другим делатностима, па и издавањем уџбеника. Приватни издавачи имају потпуну слободу да се определе за које предмете имају финансијски интерес да штампају уџбенике, док Завод има законску обавезу да то чини за све области и нивое образовања. То није равноправна утакмица. Морају се успоставити исти услови за све.

Кнежевић-Орлић: Закон даје исте услове за све, не може Закон о уџбеницима да регулише привредну делатност, ко какав магацин треба да има, то регулишу други закони.

Политика: Шта су, тренутно, највећи проблеми код издавања уџбеника?

Прибићевић: Један од највећих проблема је питање нискотиражних уџбеника, јер Завод тренутно има у свом издавачком опусу око 2.400 издања, која су нискотиражна. То су, дакле, они уџбеници чија је производна цена до десет опута већа од продајне. С друге стране, имамо око 800 издања за основне и средње школе. То су уџбеници за националне мањине, децу с посебним потребама, за огледна одељења... Тим издањима Завод за уџбенике, као темељна институција, омогућава функционисање образовног система. Будући да Фонд за нискотиражна издања не функционише, потребно је хитно решити ово питање зарад функционисања образовног система.

Кнежевић-Орлић: Ми редовно, већ две године, уплаћујемо средства у Фонд.

Прибићевић: И ми уплаћујемо, али тај фонд није урадио ништа. Није расписан конкурс за нискотиражне уџбенике. Ми смо прошле године објавили 185 нових наслова, које смо сами финансирали. То је огроман трошак, више од 200 милиона динара. Држава мора да реши ово питање.

Кнежевић-Орлић: Говорите о хиљадама нискотиражних уџбеника, али ви сте од државе добили зграду.

Прибићевић: Нисмо зграду добили од државе, та зграда је откупљена 1978. године, сопственим средствима.

Кнежевић-Орлић: Говорите о издањима која су рађена последњих тридесет година. И ми радимо нискотиражне уџбенике, за националне мањине.

Прибићевић: То није тачно.

Кнежевић-Орлић: Даћу вам наш издавачки план, па ћете видети. У средње школе дуго нисмо могли да уђемо, тако да нисмо ни радили нискотиражне уџбенике. Тек кад је усвојен нови закон, могли смо да радимо и за средње школе.

Политика: Да ли подржавате акцију о бесплатној подели уџбеника?

Кнежевић-Орлић: Ми смо, апсолутно, за бесплатне уџбенике. Али, уколико држава нема пара да свој деци обезбеди бесплатне уџбенике, онда их треба обезбедити само за децу из социјално угрожених група. Акција обезбеђивања бесплатних уџбеника претворила се у политичку акцију и – поништила струку. Ова акција је проблематична јер су издавачи натерани да од квалитетних уџбеника праве неквалитетне, како би сва деца добила бесплатан уџбеник. Деца сада нису у истом положају. Родитељи, који имају новац, својој деци ће купити нове уџбенике, у које ће моћи да пишу, да их задрже за следећу годину, а деца чији су родитељи сиромашни – добиће старе, коришћене уџбенике.

Прибићевић: Будући да је основно школство обавезно по Уставу, држава треба да помогне родитељима и омогући да се та обавеза обавља на најбољи могући начин. Завод за уџбенике је последње три године, колико акција траје, уплатио у буџет Србије довољно средстава да се акција реализује. Али, једна мала издавачка кућа, која има само десет запослених, освојила је 40 одсто тржишта уџбеника, па испада да Завод за уџбенике финансира и ту приватну издавачку кућу. Акцију подржавамо, али она мора боље да се организује.

Политика: На који начин издавачи стижу до школа, односно како своје књиге пласирају?

Кнежевић-Орлић: Организујемо семинаре за просветне раднике и промоције својих уџбеника. Идемо од града до града, аутори представљају своје уџбенике. На тим промоцијама, учитељи и наставници добијају бесплатан примерак, како би могли да донесу исправну одлуку.

Прибићевић: Потребно је разјаснити како учитељ бира између 20 различитих буквара? Сматрам да је врло тешко наставницима да у толиком шаренилу изаберу квалитет. Зато постоји могућност да неки други критеријуми, и мотивације, утичу на избор уџбеника.

Политика: Милован Витезовић недавно је, у једном тексту, писао о „тајкунизацији српског просветног издаваштва”. Шта о томе мислите?

Кнежевић-Орлић: Била сам шокирана, сраман текст, не могу да верујем да је господин Витезовић могао да напише тако неквалитетан текст који је на нивоу трача.

Прибићевић: Као што видите, и људи од пера, попут Милована Витезовића, реагују на ово актуелно стање на тржишту уџбеника. Ми смо подржали увођење конкуренције, као нечег што ће допринети побољшању квалитета уџбеника, али ово што се сада дешава – претворило је целу ситуацију у потпуну супротност: нисмо добили квалитетније уџбенике, цене нису снижене, завладала је потпуна анархија.

Кнежевић-Орлић: Апсолутно се не слажем. Добили смо квалитетније уџбенике, посебно за средње школе, где до сада није било конкуренције и где су неки уџбеници били стари и по двадесет година.

Прибићевић: Квалитет је, у почетку, повећан, али од 2009. године стагнира. С друге стране, Завод је први направио мултимедијални уџбеник, први ставио холограм као доказ оригиналности на своја издања, први смо почели да шијемо уџбенике... Ми смо лидер у иновацијама.

Политика: Колико родитељи и ученици могу да утичу на избор уџбеника?

Кнежевић-Орлић: Родитељи имају малу улогу у томе, али треба да погледају какав је уџбеник из којег њихово дете учи, и треба да реагују. Некад шаљу издавачу директно своје примедбе, некад кажу наставнику. Ипак, најбоље би било анкетирати децу, на крају школске године, од њих тражити да кажу своје мишљење о уџбенику.

Прибићевић: Родитељи нису ни до сада били у прилици да бирају уџбенике, тако да је добро што струка бира уџбеник. Али, чудан је троугао по коме то функционише: наставник бира, родитељ плаћа, а ученик га користи. Цена самог уџбеника не утиче на избор наставника, тако да приватни издавачи могу да формирају слободно цене какве год желе. Завод тренутно има најниже цене, што је и градоначелник Драган Ђилас изјавио да је невероватно да имамо три пута ниже цене него приватни, а свих 70 издавача заједно имају мање запослених него Завод за уџбенике.

Кнежевић-Орлић: То су непроверене информације, можемо и да упоредимо ваше и наше ценовнике. Ђилас је нас прозвао, а није водио рачуна о томе да је тај уџбеник који је он гледао – наш радни уџбеник, који у себи садржи и уџбеник, и радну свеску, и историјске карте, све. А ви за предмет историје имате четири одвојене ствари, и то никако не може тако једноставно да се пореди.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.