Субота, 04.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Град из маште Андрићевих читалаца

Нова разгледница Вишеграда: Андрићград на ушћу Рзаве (Фото С. Хелета)

Од нашег дописника

Вишеград – Едукативно-туристички комплекс Андрићград, који се увелико гради на ушћу Рзава у Дрину у Вишеграду, доживеће на Видовдан, 28. јуна, званичну промоцију радова прве фазе овог пројекта, кога у партнерству с Владом Републике Српске и општином Вишеград гради прослављени српски режисер Емир Кустурица.

Уз пригодну свечаност и присуство бројних политичких, културних и јавних личности Србије и Републике Српске промовисаће се завршетак централног трга и зграде Андрићевог института, а планирано је и откривање монументалног споменика прослављеном књижевнику и нобеловцу Иву Андрићу, високог 2,4 метара, који ће бити окружен водом и симболично у њој пливати. Како је најављено, отвориће се и прва етно-кафана под називом „Јалија”, која је добила име по малом полуострву које се тако звало прије градње спортско-рекреационог центра „Ушће”, а на коме се сада гради Андрићград.

Градећи Андрићград Кустурица потврђује своју идеје да у камену варош преточи Андрићеву литерарно-стваралачку и историјску фантазију.

– Биће то град из маште Андрићевих читалаца који, читајући његова дела, стварају слику града који нема ништа заједничко с оним како га они замишљају – објашњава Кустурица, додајући да ће се овим авантуристичким и историјским подухватом на малом простору реанимирати срце дринског подручја и његов историјски хук кроз векове.

Познати режисер каже да, као што у Андрићевим делима преовладава мотив камена–симбола трајности и постојаности, тако у овом комплексу, након Дрвенграда на Мећавнику у Мокрој Гори, жели да изгради варош од камена купљеног од сељака по Херцеговини.

Протеклих дана у Требињу је, нажалост, исполитизирано обећање тамошњег начелника општине да за потребе Андрићграда донирају камен са остатака скоро порушене аустроугарске касарне, за коју су у Федерацији БиХ чак устврдили да је и заштићени споменик (!), што је демантовано из Завода за заштиту културно историјског наслеђа у Бањалуци.

– Што ме више нападају, посебно у Федерацији БиХ, све сам одлучнији да у задатом року, до 2014. године завршим комплетан пројекат Андрићграда – изјавио је ових дана Емир Кустурица.

Када буде готов овај комплекс ће бити доступан вишеграђанима јер ће у њему бити зграда Администрације локалне управе и управна зграда предузећа „Хидроелектране на Дрини”, али и бројним туристима и културним посленицима који и у фази градње све више долазе и посећују га. И то не само из Републике Српске већ из Русије, Бугарске, Пољске и других земаља.

Будући посетиоци Андрићграда, од улазне капије па до цркве на главом тргу, с водичима ће пролазити кроз векове који су прохујали овим Дринским крајем.

– Стара српска реч за град је трг. Овде правимо једну реминисценцију на средњи век и излаз из средњег века, а главна карактеристика тог периода су били тргови, на којима се одвијао живот. У „Андрићграду” ћемо имати шест тргова, а на једном од њих ће бити градска пијаца, али не страћара, већ озбиљна пијаца, коју ће затварати градска кућа, хотел и зграда „Хидроелектрана на Дрини”, појашњава Кустурица, додајући да се оваквим концептом ствара срце Вишеграда, градско језгро које ће одмах на почетку да врви од људи и живота.

Осврћући се на концепт садржаја у главној улици – која је названа корзо, он истиче да она практично спаја два периода – фрагменте ренесансе са отоманским периодом и Византијом.

– На улазу се караван-сарај сусреће са бизантским двором, а у наставку ће бити оно што је могла да изгради Аустрија, а није, као што и отоманска империја није изградила оно што је требала да изгради. На крају, према главном тргу, који је нека врста класицизма, који је требао настати за време краљевине између два светска рата, развијаће се улица са деловима ренесансе, које је могла направити Аустрија, објашњава Кустурица.

Кустурица наглашава да архитектуру у Босни и Херцеговини карактерише то што ни један освајач није оставио ништа лепо.

–Локално становништво, Срби, Муслимани и Хрвати, се трудило да иде у корак са светом и да праве своје грађевине, али како концепт живота није био државотворан, није стварао услове да се све очекивано и уради, оцењује Куструриоца, додавши да је све ово што се гради у „Андрићграду” право срећно решење – подсећање на прошлост и поглед на садашњост и будућност.

Додајмо на крају да се у згради позоришта са 350 места већ наредне године планира премијера Кустуричине опере „На Дрини ћуприја”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.