Плате ниже и без замрзавања

Ко год да формира владу грађани и пензионери ће на кратак рок, сасвим је сигурно, моћи да очекују реално нижи стандард, оцењују економисти. Без обзира на то што ниједна политичка опција не пристаје на замрзавање плата и пензија, лична примања грађана биће смањена и без примене те мере – преко раста курса и цена.

И 2008. године, када је привреду Србије погодио први удар финансијске кризе, ниједан политичар преко уста није могао да превали реченицу да нас очекује реално смањење зарада. Напротив, испуњена су предизборна обећања и из неколико пута повећане су пензије и плате у јавном сектору.

Шта се заправо догодило? Просечна зарада сада је чак седам хиљада динара већа него пре почетка кризе и износи око 40.000 динара. Реално, она је знатно нижа. Прерачунато у девизе, за тридесетак евра је мања.

Ако држава и даље настави да троши више него што производи, а тај јаз покрива даљим задуживањем – пад стандарда ће, према мишљењу стручњака, бити једна од последица коју ће на својој кожи осетити грађани и пензионери.

Одговор на питање зашто у Србији више може да значи мање најбоље ће дати бројеви. Као увозно оријентисана економија, наша земља има неколико минуса које мора да покрива. Тако је последњих неколико година јаз у државној каси, на пример, у просеку износио око 1,5 милијарди евра, а минус у робној размени био је већи од пет милијарди евра.

Према процени Милојка Арсића, уредника „Кварталног монитора”, дефицит у текућем платном билансу земље ове године биће око 3,5 милијарди евра. Што значи да ће толико новца свима нама заједно зафалити да платимо робу из увоза. Евре, које немамо, морамо или да позајмимо или да до њих дођемо продајом имовине.

Немогућност финансирања тог јаза приливом капитала главни је разлог интензивног слабљења динара током првих пет месеци ове године, оцењује Милојко Арсић. Познато је да у ситуацији када динар слаби  цене расту, а реалне зараде падају. Бар ту лекцију из економије врло добро зна сваки грађанин Србије. Јер, курс се, чак и у условима ниже тражње, са одложеним дејством преноси на ценовнике.

Према процени Фискалног савета, Србија је тренутно веома зависна од новог задуживања. Само до краја 2012. године потребно је обезбедити нових 2,5 милијарди евра за финансирање дефицита и отплату главнице претходно узетих кредита. Уколико би се поверење инвеститора у неком тренутку изгубило, држава не би имала одакле да финансира неке од својих основних обавеза, и то би био пут у кризу, наводи се у извештају Фискалног савета. А то у великој мери зависи од тога да ли економски показатељи указују на побољшање трендова у јавним финансијама, додаје се.

Економиста Љубомир Маџар не крије да је забринут, јер му се чини да политичари немају намеру да предузму непопуларне мере. Нико неће хтети да загризе ту киселу јабуку, а цена коју ћемо морати да платимо наставак је тренда даљег задуживања. Искрено признаје да му није јасно зашто се страначки лидери толико отимају око фотеље министра финансија, ако је стање у јавним финансијама забрињавајуће, а каса празна.

– Што се дуже буде чекало са применом непопуларних мера, то ће цена коју ћемо касније морати да платимо бити већа и политички још болнија – оцењује Маџар.

Његов колега, Љубодраг Савић, професор Економског факултета, такође сматра да нико од политичара нема озбиљну намеру да штеди. Због тога ће наше потребе за даљим задуживањем бити све веће. Међутим, у таквој ситуацији, зајмови ће бити све скупљи, а расходи за камате и главницу све значајнији.

Од краја 2008. до краја 2011. године јавни дуг Србије повећан је за 5,7 милијарди евра, док је његово учешће у бруто домаћем производу (БДП), односно свему што српска привреда створи за годину дана, повећано за готово 20 процената. Тачније, са око 29 одсто БДП-а на око 49 одсто БДП-а. Према процени Фискалног савета, на крају године учешће јавног дуга у БДП-у додатно ће порасти – знатно изнад нивоа од 50 одсто, а тада је, за земље сличне Србији, врло могуће избијање кризе јавног дуга. Дужничка криза настаје онда када инвеститори процене да одређена земља неће бити у стању да сервисира свој дуг и престају да улажу средства у државне обвезнице, упозорава Фискални савет.