СКЗ објавила студију Михаила Војводића о Стојану Новаковићу

Српска књижевна задруга, у години у којој слави стодвадесетогодишњицу од оснивања, објавила је студију академика проф. др Михаила Војводића „Стојан Новаковић – у служби националних и државних интереса”, у „Колу”, као 700. књигу. О књизи су говорили Милош Ковић, Сузана Рајић и аутор, а одломак из дела казивао је Срба Милин. Стојан Новаковић (1842–1915), оснивач је и први председник Српске књижевне задруге.

Стојан Новаковић, каже у предговору академик Василије Крестић, спада у најзначајније тумаче српске прошлости и истовремено улази у ред најистакнутијих политичара, државника и дипломата Србије 19. века. У његовој импозантној научној оставштини, која се мери стотинама биографских јединица, и огромног броја записа и белешки, велики део посвећен је крају српских средњовековних држава и обнови Србије у 19. веку, зачетој у Првом српском устанку. Међу њима је и један број расправа, новинских текстова и концепата из савременог доба и о збивањима у којима је био непосредни судеоник, као и о личностима са којима је био у приватној или научној вези.

Као писац многих студија о језику и књижевности, Новаковић је, поред осталог, имао у виду потребу да укаже на средство које би послужило јужнословенском уједињењу, с обзиром на то да му је био близак пример појединих европских народа чијем је политичком повезивању претходило језичко. Упоредо с научним радом текло је и његово учешће у политичком животу Србије, почев од чланства у Уједињеној омладини, затим у улози министра просвете, у више мандата, посланика у Скупштини, вође Напредне странке, кратко време министар унутрашњих послова, председника напредњачке владе, председника владе четворне коалиције, учесника у важним дипломатским мисијама…

Стојан Новаковић, сматра Милош Ковић, био је највећи историчар 19. века, и један од наших најзначајнијих историчара уопште. Он је поставио темеље српске историографије и историје књижевности. Иза себе је оставио огромно дело. Просто је невероватно како је све то стигао да уради. Сузана Рајић је говорила о личности Стојана Новаковића. Био је вредан и радан, озбиљан, ретко се смејао. Био је напредњак, али су га изузетно поштовали и радикали, и либерали. Био је испред свог доба, видео је даље од многих других, човек за свако поштовање.

Академик Михаило Војводић је, такође, указао на огромну заоставштину, у којој посебно место заузима преписка. Стојан Новаковић, подсетио је, био је амбасадор у Цариграду у време када је Цариград био оно што је данас Брисел. Под утицајем Ђуре Даничића, почео је да се бави књижевношћу. Своје радове објављивао је у часопису „Вила”, најчешће под псеудонимима. Веома је значајан за реформу српског школства. Волео је да каже: „Књига је оружје које не може да зарђа”.

Српска књижевна задруга, у години јубилеја, организоваће округли сто о животу и делу Стојана Новаковића, свог оснивача.