четвртак, 13.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.07.2012. у 22:00 Зоран Радисављевић

Тастатура је место где су изгинуле многе речи

Илија Лакушић

Плужине – На културној манифестацији „Пјесничка ријеч на извору Пиве”, коју 42. пут организује Центар за културу Плужине, округли сто био је посвећен стваралаштву Илије Лакушића (1947), песника, приповедача, романсијера, сатиричара, новинара, публицисте. Лакушић је аутор десетак збирки песама, више књига прича и романа. Дела су му превођена на руски, француски, италијански, енглески,шведски, кинески румунски... Председник је Удружења књижевника Црне Горе, члан Одбора за књижевност ЦАНУ, члан Националног савјета за културу ЦрнеГоре.

Српска књижевна задруга, у „Малој библиотеци”, објавила је недавно његову нову песничку књигу „Битка на тастатури”.

У вашој поезији доминирају лирика и иронија. Како сте спојили те две, на први поглед, неспојиве ствари?

Поетско искуство само по себи је процес. Колико се морају поштовати неке дефиниције, толико их је задовољство и спорити. Песник не ствара да би угодио теорији, већ да би искушавао смисао речи и живота. Колико поезија помера границе искуства, толико би и теорија морала да прихвата тај процес. Ући у креацију значи ускочити у провалију у којој морате спасити шта се спасити може. Дакле, сам појам спасавања асоцира на рубну угроженост егзистенције. А кад се нађете у ситуацији „бити или не бити” – онда је мала вероватноћа да се нећете ухватити за спасоносну грану, иако то није по закону. Код мене су смех и плач различите реплике истог осећања. Зато себи дозвољавам тај сукоб од којег очекујем да артикулише моју намеру.

Важан сегмент, у вашем песништву, представља ерудиција. Каква је њена улога у савременој поезији, и уметности уопште?

Па, имати неке године – значи и стећи неко знање. Ерудиција, како се то каже, отвара пут само ономе ко га има. Али, ако немате поетску тачку ослонца, просто немате одакле да кренете. И онда морате да останете у својој празнини и окрећете причу без почетка и краја. Постоје ерудити који много знају, али на крају остану без свог дела. Ерудиција је за писца важна ако у своју авантуру улази, волим да кажем–са поетским материјалом. Са оним што претходи језику.Ако нема тога, поетски говор ту нема шта да ради.

Многе ваше песме посвећене су управо песми. Шта је, заправо, песма, каква је ваша дефиниција?

Из простог разлога што су песма и дефиниција у сталном сукобу, моја опсесија говорним смислом је начин ослобађања. Поезија књижевну теорију мора да доживљава као неку врсту окупатора, неког који хоће да је доведе у ред. А довести креацију у ред – јесте прва капитулација ствараоца. Исто тако, песник мора имати оно што сте назвали ерудицијом – да у тој стваралачкој слободи не обесмисли своју творбу. Дакле, нисам вам дао дефиницију, јер ја сам њен непријатељ, али непријатељ који се са њом мири уколико не може да је помери. Писати значи покушавати и зато је тај процес све даљи од свог краја.

Ваша нова књига носи наслов: „Битка на тастатури”. Да ли се данас поезија пише оловком (срцем) или „на тастатури”?

Поезија се пише, ако тако могу рећи, поетском енергијом. Сви ови „алати”, које сте поменули, јесу симболи којима се литература служи. Али, перманентан циљ песника је да се избори са пред поетском материјом коју нуди свом језику. Вештина аутора да посредује између говора и тог унутрашњег терета јесте мера успеха коначног резултата.Јасам се определио за овај наслов, између осталог, зато што је тастатура место где су изгинуле многе речи, а неке су, надам се, ипреживеле.

С обзиром да живите у Подгорици, и књиге објављујете на ћирилици, којим ви језиком пишете?

Ха, ха... Морам се насмејати. Француски језик сам у школи учио као страни. Покушавао сам да напишем песму на том језику који, узгред речено, волим. Није ишло, јер просто нисам рођен на француском. Једноставно, рођен сам и учен на српском. Ја језик сматрам делом људског бића, његове нарави и културолошког профила. Он се формирао од негдањег примитивног домумлавања – као данашње модерне комуникације. То подразумева процес, и није га добро узнемиравати бочним интервенцијама и прагматичним разлозима којима је језик „задња рупа на свирали”. Овде је занимљиво да аутори тог новог језика гостују у разним емисијама и ниједну реч не изговоре на начин који сами кодификују. Дакле, просто не могу да чују себе у тој својој варијанти.

Каква је сарадња Удружења књижевника Црне Горе и Удружења књижевника Србије?

Ако се тако може рећи, латентно добра. Ја ћу, рецимо, крајем септембра у Београду бити гост међународних сусрета. Размењују се и објављују књиге, рукописи... Али није прилика да елаборирам наше овдашње проблеме. Ништа мањи нису ни проблеми УКС. Немогуће је радити буквално без икаквих средстава, а у нашем случају и без просторија. Ми ћемо ући у Европу, али у канцеларију никад. Осим кафанског, нема другог институционалног стола за којим се можемо састајати.

------------------------------------------------------------------

Политика је изашла из подземља

Како је данас бити српски писац у Црној Гори?

Одговор би могао бити у неким баналним стварима које су толико очигледне да их нико не види. Руком се показује на узвишеност и небеса, а суштина је доле у прашини и калу. Гласачко тело је најуваженији национални бренд. Политика је изашла из подземља и пропагира своју узвишеност. То је ушло и у законске одредбе, па једна од њих каже: „Статус истакнути културни стваралац не може се додијелити умјетнику, односно стручњаку у култури који се недостојно односи према Црној Гори или њеном државном, културном или националном идентитету”. Такав став је ових дана био предмет оштре полемике у Скупштини Црне Горе, јер је један посланик оптужио универзитетског професора да не воли Црну Гору. Лако је знати да само лежећи Србин може добити Тринаестојулску награду, Мирослављево јеванђеље, Његошеву награду или, недај Боже, ући у Црногорску академију наука и умјетности.

Коментари0
defb4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља