Први пут обуставили производњу од 1928.

Свилајнац – Радна јединица АД „Навип“ надомак Свилајнца први пут је обуставила производњу од 1928. године, када је формирана. Подрум у Црквенцу отишао је у стечај заједно са „Навипом“ из Земуна, коме припада. У фирми су остали само рачунополагач Мирољуб Спасојевић, који је од 1996. руководилац ове радне јединице и служба обезбеђења, док је 18 радника отишло на Биро за запошљавање.

– По налогу Хусеина Бањалучкића, кога је Привредни суд у Земуну именовао за стечајног управника, централи смо предали залихе од око 80 вагона алкохолног пића. Реч је о 70.000 литара вињака, док осталу количину чине бренди, лозовача, вотка и шљивовица. Интересантно је да је Земун преузео наш програм производње и извоза српске шљивовице препеченице, а наш подрум је после четири деценије престао да је производи – наводи Спасојевић за „Политику“.

Он додаје да су шљивовицу у српској буклији, по којој су били познати, извозили чак и за време НАТО бомбардовања, и то у Америку и у време санкција, док берба грожђа није обустављана ни за време Другог светског рата. За 40 година извезли су преко 5.000.000 литара шљивовице у преко 30 земаља. Црквеначка ракија пила се у Канади, САД, Немачкој, Енглеској, Аустралији, Холандији, Русији, Бразилу, Данској, Норвешкој, па чак и у Уругвају, Филипинима, Индији, Исланду и Чилеу.

– У најбоље време, седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, када смо радили у три смене, извозили смо од 800.000 до 1.000.000 боца шљивовице и зарађивали по 1.000.000 долара годишње. Највећи извоз, 854.000 литара, остварили смо на немачко тржиште од 1975. до 1980. године. Последњих година извозили смо око 100.000 боца или 75.000 литара годишње, што је три пута више него од 1991. до 2000 – оцењује Мирољуб.

Према његовим речима, извезли су и 4.000.000 „бардаклије“, која је 1964. године награђена „гран пријем“ на сајму у Љубљани, као и преко 2.500.000 литара комовице, док су од 1981. до 1990. године, колико су је производили, на домаће тржиште избацили 1.226.712 литара. За домаће тржиште произвели су и 2.000.000 литара лозоваче, као и 1.800.000 литара клековаче, траварице и остале препеченице. Напунили су више од 12.000.000 литарских и полулитарских боца. Рекордна је била 1972. година, када су напунили 1.297.400 боца.

Нажалост, ово су само статистички подаци, јер црквеначки подрум чека купца. А радници који су стекли услов за пензију чекају да сакупе новац да би сами уплатили доприносе, јер у последње две године пензионо им није уплаћивано. Један од њих је Славољуб Јанковић, који је 1. јула напунио 40 година радног стажа.

– Пошто немам око 150.000 динара, колико ми је потребно да бих уплатио минималац од 4.700 динара месечно, продао сам њиву. Сада немам ни социјално, нити ико у породици ради, јер је и син Дејан, који је у подруму радио сезонски, остао без посла. А некада је ова фирма имала 36 стално запослених и по петнаестак сезонских радника – јада се Славољуб.

Живан Батић је у пензију требало да оде још 5. децембра прошле године, а сада и он размишља да прода њиву да би повезао радни стаж.

– Мени је потребно 110.000 динара ако бих уплатио минималац. Међутим, како сам последњих година био заменик директора, требало би да уплатим по 11.300 месечно, што је много већа сума. Нема ми друге, него да и ја продам њиву – закључује Живан.

----------------------------------------------

„Црквеначка палета“ и под стечајем

Иако је фирма у стечају, бивши руководиоци нису желели да прекину традицију. Они су на Видовдан организовали седамнаесту ликовну колонију „Црквеначка палета“, која окупља сликаре из целе бивше Југославије.