Скупштина Србије: шамари, специјалци, махање пиштољем…

Кад се говори о инцидентима у Народној скупштини за двадесет година вишестраначја, углавном се помињу они у којима су главни актери били Војислав Шешељ, лидер Српске радикалне странке и његови радикали. Никада се, међутим, не помиње, најстрашнија увреда парламенту и народним посланицима, коју су 1994. године, режирали социјалисти. Те године власт се обрачунала са „реметилачким фактором”, радикалима тако што је салу за заседање затворила радикале, а довела специјалце у цивилу, који су их тукли толико да су Душици Николић и Томиславу Николић повређене руке и ноге.

Разлог за овај скандал, да полиција, и то специјалци, уђе у салу и бије посланике, била је казна која је изречена Николићу, због дискусије у којој је вређан Слободан Милошевић и, посебно, Мира Марковић.

Мало је председника парламената, који су избегли поливање водом, па је тако Војислав Шешељ полио водом Драгана Маршићанина (ДСС), а његова страначка колегиница Наташа Јовановић Наташу Мићић, тада посланика ГСС-а. Памти се и Шешељево чупање микрофона у некадашњој Скупштини СФРЈ, али и ударац песницом испред тог парламента, који је зарадио таксиста-штрајкач.

Махао је Шешељ и пиштољем на студенте, који су га гађали сапуном да би „опрао крваве руке”. Али ни Шешељ није прошао без последица, па је у сали за заседање Скупштине СФРЈ добио жесток шамар од тадашњег министра војног Слободана Краповића, коме је дозлогрдило вређање, па је ушао у салу, прилетео Шешељу и ударио му шамар да се чуло до галерије.

Колико пута је скупштинско обезбеђење морало да износи из сале Шешеља и његове посланике, тешко је пребројати.

У причама о скупштинским инцидентима треба се подсетити када је Александар Стефановић, тада потпредседник ДХСС-а, чланице ДОС-а, ошамарио Рајка Баралића (СПС), јер га је изнервирао његов поглед, којим је пропратио нешто што је говорио представник владе. Све се завршило тако што су казну искључења са седнице зарадили и Стефановић и Баралић. Још занимљивије од овакве казне, било је то што је Стефановићевих 30 казнених дана истекло много пре него Баралићевих, јер је било потребно његово учешће у гласању.

Други случај је имао далекосежније последице, с обзиром на то да је Томиславу Николићу, практично, одузет посланички мандат. Овај инцидент догодио се у почетком фебруара 2003. године, када је Бранислав Поморишки (ДОС–ЛСВ) Томиславу Николићу, док је овај пролазио, опсовао мајку и пљунуо га. Николић се окренуо и гурнуо Поморишког, који је тврдио да га је овај ударио… Тог дана се све завршило тако што није било никакве казне, јер Зоран Ђинђић, када је чуо шта се догодило, казао је да ту нема места кажњавању. Али, када је премијер убијен, владајући ДОС одлучио је да ретроактивно, што Пословник, наравно, не дозвољава, казни Николића искључењем, а она је тада повлачила 30 дана неучествовања у раду парламента.

Скупштински сазив од 2008. године остаће упамћен по бројним инцидентима, мањим, или већим, који су били резултат раскола у Српској радикалној странци, када је Томислав Николић са још 20 радикала основао свој посланички клуб „Напред Србијо”. Било је сталних кошкања, добацивања, али и озбиљних физичких напада, па је тако Србољуб Живановић ударио будућег напредњака Игора Бечића и поломио му нос.

Последњи инцидент који се догодио у том сазиву био је чувени „случај ципела”, када је радикалка Гордана Поп Лазић гађала ципелом председавајућу Гордану Чомић (ДС). Ципела није погодила Чомићеву, а Поп Лазићева је тада рекла, како је водила рачуна да „ципела буде нова, из хигијенских разлога”. Неколико месеци касније, када је дошла на удар руководства своје странке, зажалила је: „Жао ми је што ћу остати упамћена по ципели, а не по томе што сам била рекордер по дужини дискусије”. Она је, 2003. године, образлажући захтев за смену владе Зорана Живковића, поставила рекорд у дужини дискусије – 2,36 сати и све то, како је сама рекла, поништила ципелом.

Мирјана Чекеревац