Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Иво Андрић у причама наших најбољих приповедача

Насловна страна књиге „Земаљски дугови”

Пред нама је једна сасвим нова, несвакидашња, збирка од тридесет приповедака чији  је главни јунак нико други до Иво Андрић, названа је „Земаљски дугови”, приредио ју је Милован Марчетић, а објавила је „Лагуна”, у едицији „Таласи”. Овде је Андрићев лик дословно преломљен кроз најразличитије поетике, а будући да се наш једини нобеловац ретко изјашњавао о свом приватном животу, управо је Андрићева приватност, његова енигматична личност, писцима била додатни подстрек за стваралачку машту. Према речима уредника у „Лагуни” Дејана Михаиловића, већина прича у овој књизи објављује се први пут, док је десет преузето из других збирки.

– Књига је насловљена по првој, причи Данила Киша „Дуг”, која говори о Андрићу на болесничкој постељи, човеку који се присећа свих оних којима је на неки начин дужан. Следе приче Драгослава Михаиловића, Светислава Басаре, Мирослава Јосића Вишњића, Иване Димић, Гордане Ћирјанић и Хуан Октавио Пренса, Михајла Пантића, Данила Николића, Милисава Савића, Дејана Стојиљковића, Љиљане Ђурђић, Васе Павковића, Виде Огњеновић, Игора Маројевића, Милована Марчетића, Јовице Аћина, Вулета Журића и других. Било да су приче постмодернистичке, било да на неки начин критички сагледавају писце који су као лешинари опседали Андрића, или да су пародичне, ипак су сви аутори одали признање великом писцу – рекао је Михаиловић.

О настанку књиге „Земаљски дугови” приређивач Милован Марчетић је рекао:

– Ова књига настала је као проширени пројекат блока прича објављеног у „Београдском књижевном часопису”, броја 24-25, јесен–зима 2011, под насловом „Зовем се Иво Андрић – писац у причи”, који сам приредио поводом 50. годишњице доделе Нобелове награде писцу, а и 110-годишњице његовог рођења. У часопису је, поред Кишове приче „Дуг”, објављено још шест прича специјално писаних за поменути блок. Док су у књизи „Земаљски дугови” од укупно тридесет прича, чак двадесет две написане „по наруџби”, што говори да је идеја „Андрић – књижевни јунак” позваним ауторима била врло инспиративна. Изазов је био утолико већи када се зна да Иво Андрић није био ни личност ни писац који је превише о себи говорио. Напротив, био је, по сведочењу оних који су га познавали, врло затворен када је његова приватност у питању, али је управо то изгледа највише и инспирисало ауторе прича у овој књизи.

Марчетић још истиче да вредност ове књиге може бити и у томе што нам казује како данашњи најбољи српски прозаисти виде Андрића као писца и личност, или шта је од Андрића као писца и његовог дела „остало” у времену када се књижевне моде брзо мењају, када се у борби за публицитет не бирају средства. Мишљење приређивача ове књиге је да вредност и величина Андрићевог дела нимало нису окрњени, што потврђује и пажња која је Андрићевом делу посвећена поводом његових годишњица.

Редослед прича у овој књизи није прављен по критеријумима „од најбољих ка мање вредним причама”, „од најпознатијих ка мање познатим ауторима” или „од најстаријих ка млађима”, већ с настојањем да приче буду повезане у што складнији низ, а да ипак прича сваког наредног аутора донесе читаоцу изненађење.

Из ових разноликих прича сазнајемо које су Андрићеве последње речи и чиме заветује медицинску сестру која га негује, зашто пред Андрићева врата долази сибирски тигар, ко је жена коју је Андрић упознао у Мадриду, у чијој је хотелској соби заборавио пуловер и шал, како се Андрић понаша на вечерама и шта види у шарама тапета своје радне собе, шта све мора да слуша када га пресретне критичар улизица, где је река Мостонга и каква је историја њених ћуприја…

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.