Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кенијац Рудиша тријумфовао у „најзначајнијој“ трци у Лондону

Лондон – Иако је гледајући суве бројке Пекинг донео више вредних атлетских резултата него Лондон, учесници атлетских такмичења на Олимпијском стадиону у Лондону и лондонским улицама немају разлог за незадовољство – „краљица спортова“ је још једном потврдила свој статус.

Пре четири године у Пекингу је оборено пет светских рекорда, више него на иједним Играма у историји, а у Лондону само један рекорд мање. У Пекингу је побољшано 17 олимпијских рекорда, а у Лондону 11, али и Игре 30. олимпијаде донеле су мноштво континенталних и светских јуниорских рекорда, нове националне и личне рекорде и атлетици оставили довољно такмичења за незаборав и атлетских хероја који ће се дуго, дуго памтити.

Најуспешнији учесници са по три златне медаље су Јамајчанин Јусеин Болт и американка Алисон Феликс. Јамајчанин заслужује место број један јер је одбранио сва три спринтерска злата са претходих игара што нико никад није учинио, а уз то дао је велики допринос новом светском рекорду у штафети 4 х 400 метара (76,84).

Феликсова је трјумфовала на 200 м и у обе штафете, а можда и више него победама привлачила је пажњу фантастичним, елегантним стилом трчања какав је све ређи у спринту у којем је све више набилдованих такмичара и такмичарки, а старији љубитељи атлетике би се можда сложили да је тако трчала још само Вилма Рудолф „црна газела“ на Играма у Риму 1960. године.

После 27 година срушен је светски рекорд штафете 4 х 100 метара земље која одавно више не постоји. Женска штафета САД за 53 стотинке надмашила је резултат Источне Немачке из 1985, али много узбудљива трка биле је у мушкој конкуренцији у којој су Американци просто присилили Болта и другове да победу потраже првим резултатом испод 37 секунди.

Ипак спортско такмичење број један на Олимпијском стадиону у Лондону није  била поменута трка мушких штафета, ни трка на 100 метара, чак ни она још „теснија“ на 200 метара, у којима је Јусеин Болт тукао свог земљака Јохана Блејка. Овим тркама недостајао је нови фантастичан светски рекорд да би могле да се мере са финалном трком на 800 метара у мушкој конкуренцији у којој је Дејвид Рудиша сопствени рекорд спустио испод границе од 1:41 минута и у којој није било слабог актера. Због тога су поред светског сениорског рекорда (1:40,91) оборени и светски јуниорски рекорд, три национална рекорда, четири лична рекорда и постављен један најбољи резултат сезоне... А Рудишини изазивачи били су тек осамнаестогодишњаци...

Да није све у рекордима можда понајбоље је показао Британац Мо Фарах, који је наставио тамо где је Кенениса Бекеле стао, и ношен сјајном публиком „везао победе“ на 5.000 и 10.000 метара.

Поред Бекелеа, било је још много шампиона из Пекинга који нису успели да одбране титуле, а међу најемоционалније моменте виђене на Олимпијском стадиону, који је сваког дана био испуњен до последњег места, жири непознатог састава прогласио је сузе Феликса Санчеза (Доминикана) проливене на победничком постољу после победе у трци на 400 метара. Санчез је био скрхан емоцијама пошто се после осам година вратио на олимпијско победничко постоље и то с истим резултатом (47,63) којим је тријумфовао у Атини 2009!

Њему уз раме је Етиопљанка Месерет Дефар и по томе што се после осам година вратила на олимпијски трон и – по количини суза радосница проливених јер је највећи могући тријумф дошао после много година разочарања и фрустрација.

Победници у категорији „највеће пријатно изненађење“ могли би да буду Кешорн Волкот са Тринидада, тек 19-годишњак који је постао олимпијски шампион у бацању копља доневши својој земљи прво злато (друго укупно) после 36 година.

Још већу дистанци између дава злата премостио је Стивен Кипротич, нови олимпијски шампион у Маратону који није Кенијац, што би се могло закључити по презимену, већ Уганђанин а последње злато за Уганду освојио је легендарни тркач на 400 м са препонама Џон Акибуа, олимпијски рекордер и светски рекордер из Минхена 1972.

У пласману земаља, или како се све више потенцира у званичним саопштењима олимпијске породице, у пласману националних олимпијских комитета из „топ 10“ испале су Белорусија, Куба и Украјина, САД су повећале број освојених медаља, укључујући и златне, док Русија има исти укупни салдо, али две златне медаље више.

Трка атлетских велесила се наставља.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.