Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Корак напред у односу на Пекинг

Јуриш на медаљу у Рију: Асмир Колашинац (Фото Н. Неговановић)

Лондон – Спуштена је завеса на 30. Олимпијске игре и време је да се подвлаче црте. Од свих појединачних спортова у Србији, атлетика је имала највише представника – 14, по седам девојака и младића. За разлику од Пекинга пре четири године, када се нико није пласирао у финале, сада смо имали двоје представника међу најбољима, једног у полуфиналу и један национални рекорд.

Намећу се три групе такмичара: они који су остварили план, који нису и који су одустали. О разлозима смо разговарали са селектором ДрагишомКузмановићем.

– Атлетика у Србији је, види се из чињеница, у константном напретку. Знам да има оних који већ причају другачије, али чињенице их побијају, међу њима и ова са Олимпијских игара – каже селектор Кузмановић.

Први је стартовао и до краја најуспешнији био Асмир Колашинац, бацач кугле. Освојио је седмо место даљином 20,71 метар, што је набољи хитац икада остварен на ОИ да би се освојила споменута позиција, и други Колашинчев у каријери (после 20,85 м).

Треба имати у виду да се све одвијало пред 80.000 гледалаца, било да су такмичења ујутру или увече. Амбијент на који такмичари различито реагују, неко се мотивише, неко одсече од страха.

– Асмир Колашинац је уживао у сваком тренутку. Осокољен медаљом са Првенства Европе из Хелсинкија већ ујутру је бацио 20,44 м и првим хицем ушао у завршницу. До краја је покушавао да дође до бронзе која је била на 21,23 м. Жалио је за њом. Желео да пребаци 21 метар. Мислим да ће медаљу освојити у Рију, то је најавио. Има огроман мотив. Способан је за највише домете, поред европских и за светске и олимпијске медаље.

Ивана Шпановић је била 11. у финалу скока удаљ, наша најуспешнија представница у Лондону.

– Дошла је под великим притиском јавности у Србији и ово је одличан пласман. Суштина је била да ојача и прође квалификације које није у Хелсинкију. Она је велики спортиста коме је атлетика на првом месту у животу. Нажалост у финалу није показала колико вреди, али после вишемесечне паузе због бола у стопалу одразне ноге, поново кажем, пролаз у 12 најбољих на свету је сјајно за њену даљу каријеру.

Вицешампион Европе на 400 м препоне, Емир Бекрић, шампионски је деловао у квалификацијама. У 11,29 часова ујутру по овдашњем времену срушио је сопствени и национални рекорд са 49,37 секунди на 49,21 и био други у групи. По пласману је прошао у полуфинале. Знао је по тренингу да може брже од 49,00.

– Када спортиста буде на нивоу личног резултата постигао је много, али за онога ко на два највећа такмичења руши националне рекорде могу да се кажу само речи хвале.

У маратонској трци Ана Суботић је од 107 девојака на циљу била 71.

– Резултат 2:38,22 часова је близу њеног личног 2:36,14 па њеним дебијем можемо да будемо задовољни. Прво па мушко! Није учествовала ни на једном великом такмичењу.

Татјана Јелача је после доста лутања – промена тренера, клубова, одлазака у САД, Мађарску, коначно кренула правим путем. Девојка која је по таленту способна за олимпијске и светске медаље, ушла је у финале ЕП у Хелсинкију. Овде са сличном даљином, 57,09 м, није ушла у завршницу због чега је била незадовољна, а посебно чињеницом да није могла да спава због буке из кошаркашке хале поред које су наши атлетичари били смештени.

– У Рију од ње очекујемо одличје и све ћемо усмерити ка томе.

Српска рекордерка у троскоку (14,56), Биљана Топић пролази кроз тежак период од 2009. године.

– После великих мука са повредама покушала је да пружи максимум, али је испала у квалификацијама са 13,66. Ово јој је прво такмичење у 2012. Лично јој ништа не замерам јер знам да је пружила тренутни максимум.

Стара–нова рекордерка Марина Мунћан (4:06,48), трчала је 1.500 м у квалификацијама за 4:11,25 и није прошла даље.

– Да је поновила тај резултат остварен недавно, била би у другом кругу. Штета.

Драгана Томашевић није пружила максимум.

– На загревању је бацила даље од 63 метра, квалификационе норме, а на стадиону 60,53.

Михаил Дудаш је до тренутка када је морао да одустане због јаке мигрене (како се испоставило у болници где је преспавао), остварио резултате (100 – 10,90, кугла – 7,53, кугла – 13,76), који су га водили ка скору бољем од 8.256 бодова (вероватно ближе 8.400) што је било негде између 5. и 6. места у Лондону. (прошле године на СП је био шести).

У претходној деценији и по највише радости доносила нам је Оливера Јевтић. Не изненађује онда што је после дуге повреде припоја на десној нози, страдала и предња ложа.

– Конфигурација стазе, са доста оштрих кривина, била је неповољна за њу, као и јака киша која је проузроковала клизање стопала у патици. Толико је пружила српској атлетици да је срамота било шта јој замерити, већ подржати одлуке и ње и тренера.

Дарко Живановић је затворио такмичење наших одустајањем због велике кризе која га је држала више од 10 километара.

У скоку увис оборили смо један олимпијски рекорд. Никада неки такмичар из дисциплина скокова (вис, даљ, мотка), није шест пута стартовао на Олимпијским играма као Драгутин Топић (42 године) у Лондону.

– Није прескочио почетних 216 цм. Сигурно би успео да није дошао непосредно после сахране свог кума и тренера Михајла Швраке. Драгутин Топић је највећа фигура наше атлетике. Опстао је у врху кроз време санкција, такмичећи се у залепљеним спринтерицама и освајао европске и светске медаље.

Предраг Филиповић је на 20 км ходање са 1:27:22 часова био далеко од сопственог резултата и најбољег 1:21,50 и овогодишњег 1:24,19. Последњи је (48) од оних који су прошли кроз циљ.

Његов брат близанац Ненад одустао је на 32. км трке ходача дуге 50 км.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.