Уторак, 09.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Такмичење које не пролази без помпе

Мис Србије Бојана Лечић (Фо­то www.mis­sworld.com)

Сутра увече 116 девојака покушаће да заблиста и освоји 61. титулу најлепше на свету. Исто вече биће проглашене и мис у још четири категорије: мис талента, спорта и фитнеса, топ модел и мис плаже.

Овогодишњи избор за лепотицу света преносиће, директно или одложено у неколико сати размака због временске разлике, телевизије из 160 држава, па се очекује да ће светковина из Ордоса, града средишње Монголије, области у Кини, као и претходних година имати више од милијарду гледалаца.

Ове бројке знатно су мање од оних са којима је брачни пар Морли, далеке 1951. године, решио да у Лондону, у оквиру једног сајма, организује такмичење за најлепшу девојку. Прве године, када је Швеђанка Кики Хаксон понела ленту и круну, у конкуренцији је било само 26 девојака: 21 из Британије и пет из иностранства.

А онда је на сцену ступила умешност стручњака за маркетинг Ерика Морлија, који је у наредне четири деценије, уз свесрдну помоћ супруге Џулије, позиционирао такмичење које у ТВ бројкама обара рекорде и сврстава се у групу догађаја попут олимпијских игара, светских првенстава у фудбалу, краљевских венчања...

На преласку у 21. век, Ерик је преминуо, а посао је наставила његова супруга Џулија. Иако је на челу једне од најуспешнијих компанија, која има испоставе (путем франшиза додељују лиценцу за националне изборе) у више од 120 држава, она се ретко појављује у јавности.

Не даје интервјуе, медијима се обраћа саопштењима, а иако је увек у друштву актуелних мис, углавном говори о хуманитарним акцијама које се спроводе у оквиру компаније „Мис света”. Они који су, ипак, имали прилику да је виде, кажу да делује енергично, изгледа одлично и да се на њој не види да је ушла у осму деценију живота.

Заслуге за крупне промене избора, спроведене осамдесетих година 20. века, многи приписују управо њој. Од тада је почела промоција слогана „лепота са смислом”, односно фокус је са лепо обликованог тела и правилних црта лица пребачен на интелигенцију и знање девојке која 12 месеци носи звање најлепше на планети.

За седам деценија постојања, избори нису пролазили мимо општих друштвених догађања: море одобравајућих али и погрдних коментара, 1970. године, изазвало је проглашење афроамериканке Џенифер Хостен, са Гренаде, за мис света, и Перл Џансен из Јужноафричке републике за прву пратиљу.

У време јачања покрета за права жена, читави перформанси активисткиња захукталог феминистичког покрета пратили су изборе. А нешто пре тога, 1966. године, тада лепотица Југославије Никица Мариновић понела је титулу прве пратиље и ушла у историју као прва представница земље из Источног блока.

Оно што је остало непромењено свих година јесте то да девојке не смеју да имају тетоваже, није се подлегло тренду да оперисани младићи могу да се такмиче, као што је случај са неким другим изборима. А и тајна којом је обавијена листа чланова жирија до последњег тренутака и даље важи за једну од најчуванијих.

По традицији, мис света током мандата живи у Лондону и обавља бројне хуманитарне послове. Од 2011, актуелна мис света (још два дана то је Ивијан Саркос из Венецуеле) води електронски дневник на сајту избора, што је корак ближе интернету и све популарнијим друштвеним мрежама.

----------------------------------------------

Избор најчешће био у Великој Британији

Иако трају 61 годину, избори се нису много селили. Највише их је одржано у Великој Британији. Само једном, 1991. године, свита је прелазила Атлантик на финално вече у Атланту, у САД. Почетком деведесетих, у неколико наврата, адреса је била у Јужноафричкој републици, а последњих година домаћин је Кина. Избор за Мис света одржава се у Кини, шести пут у последњих девет година, у периоду у којем је интересовање за то такмичење на Западу опало.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.