Завод за културу је неопходан

О предлогу Министарства финансија и привреде да се након 45 година постојања укине Завод за проучавање културног развитка (ЗАПРОКУЛ) ради „смањења јавне потрошње и стварања услова за одрживо финансирање јавних расхода”, о чему ће Влада Србије донети одлуку на редовној седници у четвртак, разговарало се јуче у Министарству културе и информисања.

Александар Лазаревић, директор Завода, за „Политику” каже да је после састанка у Министарству културе уверен да се институција на чијем је челу нашла на списку за гашење грешком.

– Све што се десило очигледно је последица недостатка информација. И ми и ресорно министарство смо на истој страни, сагласни да је оваква истраживачка установа неопходна, јер се једина свеобухватно може бавити стратегијом културног развоја. Надам се да ће влада на седници у четвртак исправити грешку.

Сама могућност да се Завод укине изазвала је мноштво реакција културне јавности. Међу првима огласило се уредништво часописа „Култура”, периодике за теорију и социологију културе и културну политику, коју овај Завод издаје већ 44 године, а у којем се објављују студије, истраживања, преводи страних аутора и актуелни проблемски текстови еминентних имена домаће културне сцене. Запослени у овом медију упутили су позив јавности за потписивање апела Влади републике Србије којим би се спречило укидање ове институције.

Проф. др Милена Драгићевић-Шешић, некадашњи главни и одговорни уредник овог часописа, сматра да би рад Завода требало јачати заједничким мерама више министарстава и да би била огромна грешка затворити један извор знања, који јесте пролазио успоне и падове, али који је само у последњој декади продуковао огроман број истраживања, дајући тако подршку свим нивоима власти у области културе.

– Мислим да је овде реч о незнању Министарства финансија о значају институције која апсолутно не спада у круг оних који се могу назвати агенцијама или државном администрацијом. Реч је о истраживачкој институцији која је апсолутно неопходна по свим параметрима демократске културне политике, јер се данас она мора заснивати на чињеницама. Оснивање завода 1967. била је визионарска идеја Стевана Мајстровића, у време када је у Европи постојало тек неколико сличних установа, тако да је Завод од почетка био део европске мреже истраживачких центара за културу док је часопис „Култура” био апсолутно први у свету за културну политику.

Апел удружења грађана за уметност, културу, медије и друштвена питања „Млади грашак” из Београда потписала је проф. др Дивна Вуксановић, председница удружења, која за „Политику” каже:

– Молимо да у име одбране културне демократије Србије и универзалних културних вредности Влада одустане од укидања Завода. Пројекти које смо заједнички реализовали последњих година, финансијски су били подржани управо од стране Министарства културе и информисања, Министарства за дијаспору, Европске фондације за културу и других. Реч је о реномираној институцији која већ дуги низ година успешно сарађује са бројним појединцима и удружењима из области културе и истовремено веома активно делује у области истраживања културног развоја Србије.

Резултате поменутих истраживања и пројеката и наш лист објављивао је и користио, посебно током последњих година, а реч је, између осталог, о следећим темама: „Културне праксе грађана Србије”, „Локалне културне политике”, „Музеји Србије – актуелно стање”, „Културни живот Срба и културне потребе студената у Србији”, „Едукација за развој културног туризма”, „Законодавство и информисање у области културе”...

Реаговала је и Асоцијација независне културне сцене, у чијем се отвореном писму каже да је „предлог Министарства финансија и привреде о укидању Завода, сврстаног међу скороосноване агенције и регулаторна тела која су проглашена за луксуз у време кризе, још један у низу драстичних показатеља о одсуству свести о важности културе и неопходности научноистраживачког рада у њеном развоју”.

Подсетимо на крају, монографија о Заводу за проучавање културног развитка (1967–2012), која опширно говори о дугом историјату и активностима ове институције, следеће недеље излази из штампе.