Петак, 21.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Киша

Хоће ли уистину 2012. година остати запамћена по штетовању, нераду, политичарењу и суши која већ има атрибуте елементарне непогоде највећег степена – остаје да се види. Шта се сем преполовљеног рода, полупразних амбара и дефинитивно уништеног сточног фонда може променити и лепо десити на српском селу од септембра до Светог Николе? Нажалост – рекао бих – мало шта. Какво и колико добро се може догодити већинској градској популацији којој остаје да притајена уз улазна врата вири кроз шпијунку и нагађа: звони ли поштар три пута да донесе пензију или су можда на тастер притисли момци у плавим комбинезонима са клештима у рукама и црвеним налогом – када сигурно остајете без струје, ако не пустите куче или не дај боже не узмете преломачу као Манда у „Село гори...”? Хоће ли се ударом на голу егзистенцију становништва гротескно и апсурдно остварити изборни слоган политичке групације која је освојила власт – тако што ће се покренути Србија али ка глади, ка још већем суноврату и пропасти, ка неизвесности и безнађу – уз равнодушност Свевишњега коме се изгледа не молимо довољно? Како другачије схватити апел његовог преосвештенства владике ваљевског да се баци анатема на грешнике а да верујући склопе руке и понизно моле Бога све док нам не падне киша? После овако сушног лета, какву јесен можемо очекивати? Да ли више треба да стрепимо од школског звона или од завијања празних стомака и сирена полицијских марица које у затвор одвозе дебелогузане који су стварно покрали државу – као и оне који су се замерили новим владарима наших живота, па их као показну вежбу треба за пример стрпати у бајбок?

Овога лета не труле јабуке и крушке по Србији. Пролећни мразеви су уништили у цвету више од половине могућег рода. Лично сам се уверио колико врзина и међа мораш да прескочиш да убереш шаку шљива.

О купинама може се само сањати – а испод стабла крушке коју обилазим сваке године не може се наћи ниједна караманка. Војводина личи на компјутерски дизајнирану Сахару за нови филм о Индијани Џонсу, Мачва се помало држи али стари чворновати сељаци и агрономи који су само закратко поверовали да су потребни својој држави – слажу се да је за кукуруз већ касно. Овакав какав је, изнуђено би могао да послужи да се прехрани мало стоке, али авај – због незапамћене суше присуствујемо покољу без икакве рачунице, исплативости или плана. И то што ћемо имати од хране неће имати разлога да се баци у тор. Свиња и оваца више неће бити – чујем да је кило живе ваге оваца пало на седамдесет динара.

Замишљам војводу Мишића како љушти печене јабуке и размишља са чиме да прехрани уморну и изранављену војску и слутим да политичарима који су се тако грозничаво борили за власт – сада када је имају у рукама није баш тако лако. Призивам у памети лик чувеног министра финансија код старог чика Пере, доктора Лазара Пачуа, у чије време је Србија имала најбољи кредитни рејтинг у Европи, са државним буџетом који је и за време балканских ратова био у суфициту. Замишљам га како са овлашћењима и по одлуци Владе Србије, после царинског рата са Аустроугарском одлази у Беч где бива принуђен да услед незапамћене суше преговара о скупом, зеленашком кредиту који баца нејаку српску државу у дужничко ропство. Као у филму са хепиендом чије репризе увек одгледамо – пре него што је требало да стави свој потпис на тешком муком изнуђени кредит од надмених Хабзбурга, са којима ћемо за коју годину пуцњевима Гаврила Принципа започети велики рат – из Србије му у последњем тренутку стиже судбинска вест: не треба кредит – у Србији је пала ђурђевска киша…

И кад падне између две госпође, Мале и Велике – од те кише је мала вајда. Сада би само угасила пожаре по Србији који неповратно гутају стотине хиљада и милионе оних евра који нам тако недостају. Уздамо се у спретност и чудотворност истераног министра из претходне владе који је попут Феникса поново узлетео и латио се најтеже дужности да у српској држави води рачуна о заједничкој каси.

Нећу му поменути име јер сви знају на кога мислим – тим пре што ме је пре извесног времена прозвао и оптужио да трпам нос у туђе послове. Сучељен са забринутим погледима које виђам на сваком кораку – морам признати да сада навијам за њега. При том стрепим: да ли он и остале наше вође које су се разлетеле по свету од Москве до Вашингтона – трагају за онима који с нама хоће нешто да раде и привређују или по свету трче само за онима који под било каквим и најгорим условима желе да нам позајме новац? Да нас додатно задуже и да за своје интересе резервишу судбину српских покољења. За већ поменутог чувеног доктора медицине који је своје место у српској историји обезбедио као министар финансија, за доктора Лазу Пачуа, има прича да је усправно и спавао, да никад није легао. Ако би легао – новци би могли да ми испадну из џепа – говорио је препаметни стари шкртац.

И да не буде све тако црно и злокобно. Пре неки дан сам у некој кафаници подно Рудника попио ракију са срећним дедом који је тог јутра добио о једном трошку два члана домаћинства. Родила му снаха близанце, два унука. Те радости и те лепоте! Ко год да је ушао у кафану морао је да попије макар једну ракију… Није ми баш било до песме – ал он ме натера и ја запевах на сав глас – ону из серије… „Бог нам дао ал све нам је џаба – гори село а чешља се баба…”. Само што је он тражио да уместо бабе буде деда – и то сам му учинио. Признајем, макар на трен… Би ми мало и лепше… И лакше…

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.