Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски и антисрпски екстреми

Томислав Николић

Решавање будућег статуса Косова и Метохије у Србији биће праћено политичким тензијама које ће, као последица два сасвим супротстављена политичка става, пратити владајућу коалицију. Статус Косова и Метохије је одлична тема за политичку манипулацију, а два пола радикализма оличена у политикама Српске радикалне странке и Либерално-демократске партије, сваки на свој начин "дувају за врат" тешко формираној влади.

Задушне бабе

С једне стране, Либерално-демократска партија заступа став да је Косово већ седам година независно, да је најважније убрзавање одређивања коначног статуса и "да фокус српске политике треба изместити са политике ’крви и тла’ на обезбеђивање нормалног живота Срба на Косову".

Поједностављујући историјске чињенице, Чедомир Јовановић каже: "Године 1912. смо кроз рат дошли на Косово, 1999. смо кроз рат иступили са Косова". Излаз види у модернизацији Србије, тако што ће се и Србија и Косово наћи убрзо у ЕУ.

Недавно је први пут јавно и лидер највеће опозиционе партије Томислав Николић, у интервјуу недељнику "Стандард", рекао да не жели власт и преузимање одговорности због проглашења независности Косова, коју, како каже, и сам очекује. "Знам да ће доћи до проглашења независности Косова и да ће можда 100 држава то подржати. Једног дана ће је признати и наши највећи пријатељи", закључио је Николић.

Док Николић унапред оптужује председника Бориса Тадића за издају, Чедомир Јовановић је фокусиран на Војислава Коштуницу као главног кривца за настављање "политике прошлости".

Државни секретар у Министарству за Косово и Метохију Душан Пророковић је много оптимистичнији, упоређујући ситуацију из маја прошле године са садашњом. "Не бих говорио како је све завршено. Постоји неколико могућих сценарија, а наглашавати један од њих – да ће Албанци сами прогласити независност па ће их онда остали признавати – није политички смислено. Николас Бернс је рекао да ће се САД клонити једностраних потеза, а ЕУ као мултилатерала је донела одлуку да неће ништа предузимати без СБ. Зато не бих кукао као задушна баба и говорио шта црно може да се деси, него размишљао како ми конструктивно можемо да наступимо у наредним месецима."

Он сматра да би било добро да се око неког текста у парламенту сагласи свих 250 посланика, али и сам признаје да би то тешко ишло. "Од ЛДП-а се могу чути пароле, али та странка их није разрадила нити дефинисала свој политички наступ према Косову и Метохији", сматра Пророковић и закључује да су они ипак најмања посланичка група у парламенту, да од њих не очекује конструктивнији став, али да га то апсолутно ни не брине.

Директор Центра за проучавање алтернатива Милан Николић каже за "Политику" да ЛДП, као и радикали на други начин, иде на једну врсту демагогије да нам са Запада долази све добро. "Као што су некада комунисти гледали на Москву као место где сунце излази и залази, тако они гледају на Запад, нарочито на САД. Све што стиже оданде за нас је добро, чак и ако нам одатле предлажу да нам ампутирају лево стопало, тј. 15 одсто територије Косова."

Корист од губитка

С друге стране, Милан Николић наглашава да радикали заступају наводно патриотску тезу – бранимо што је наше, занемарујући чињеницу да су и они учествовали у губљењу тога што је наше. "Пре него што тврде да знају ко ће бити кривац за губитак Косова, морају се позвати на историјске факте да је Милошевић потписао Кумановски споразум, да је пре тога на веома неуспешан начин бранио српски национални интерес од Словеније, Хрватске, БиХ, до КиМ. И радикали су у томе учествовали када су били у коалицији са Милошевићем, када су слали добровољце који су вршили ратне злочине и пљачкали људе, када су на глуп и репресиван начин бранили српски национални интерес на Косову и када су допустили да се све то искористи као аргумент против Србије и да се она бомбардује."

Иако се радикали потајно радују што кривица за евентуални губитак Косова и Метохије неће пасти њима на душу, Пророковић не очекује оптужбе радикала подсећајући да су се са њима ставови могли усагласити и приликом утврђивања Платформе за преговоре, усаглашавања Устава и писања амандмана на Ахтисаријев план.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.