Држава изгубила због двоструких аршина према резервистима

Родољуб Вуковић (1951), незапослени металоглодач из Ниша, током рата 1999. године као резервиста учествовао је код карауле Кошаре на граници са Албанијом, у најжешћим сукобима Војске Југославије против ОВК и авијације НАТО-а. Био је добровољац, у униформи је био од 25. марта до 14. јуна 1999. године.

– Током рата добијали смо неки новац, тада нико није обраћао посебну пажњу на то. Разлог због кога сам одлучио да потражим судску заштиту својих права је чињеница да су резервисти у Топличком округу одлуком владе добили новац који је представљен као нека врста социјалне помоћи, а ми остали нисмо. Били смо у истом рату, подједнако ризиковали, а онда су једни добили новац, а други нису. На основу чега је процењено да су борци у Топличком крају угроженији од мене – пита Вуковић.

Он је један од резервиста из Ниша и околине којима је Европски суд за људска права у Стразбуру недавном неправоснажном пресудом дао за право да се држава Србија огрешила о њих, тачније да су дискриминисани у односу на ратне ветеране из Топличког округа јер нису добили новац који су једни називали „социјалном помоћи”, а други „ратним дневницама”.

Реч је о суми која је у просеку износила око 200.000 динара по појединцу, а исплаћена је у шест рата. Резервисти из Ниша и околине очекују у просеку по 250.000 динара, зависно од дужине периода проведеног у униформи.

– Суд у Стразбуру утврдио је да је у овом случају дошло до повреде права резервиста и наложио је Влади Србије да, у року од шест месеци од дана правоснажности, уреди начин исплате ратних дневница свима који на то имају право без било каквих даљих дискриминација – објашњава адвокат Срђан Алексић.

Он истиче да је новац, који је Влада Србије након протеста ветерана дала резервистима из општина Куршумлија, Лебане, Бојник, Житорађа, Дољевац, Прокупље и Блаце назвала „социјалном помоћи”, а да је суд у Стразбуру закључио да је суштински реч о исплати ратних дневница.

– Та назови „социјална помоћ” исплаћивана је искључиво резервистима који су имали право на ратне дневнице, при чему није био неопходан никакав доказ о социјалној угрожености. Штавише, изводи из банака су били насловљени као ратне дневнице, а не социјална помоћ – каже адвокат Алексић истичући да његов и циљ резервиста које заступа није конфронтација већ „компромис са државом”.

Како је дошло до проблема са ратним дневницама? Првих година после рата, резервисти са подручја Куршумлије почели су да подносе појединачне тужбе тврдећи да су оштећени јер им нису исплаћена припадајућа примања за учешће у рату. Пресуде су практично доношене „аутоматски”, јер се испред Министарства одбране нико није појављивао на суду?!

Онда се то прочуло, па је суд затрпан тужбама али је пресуђивано, сумња се, само у случајевима грађана који су били блиски са запосленима у локалном правосуђу.

Остали учесници рата, револтирани, почињу са протестима у Куршумлији, блокадом пута према Приштини... Министарство одбране покреће поступак против свог правника који се није појављивао на спорним суђењима у Куршумлији, пронађени су докази да је један резервиста ратне дневнице наплатио два пута – у рату и судским путем. Тадашњи министар одбране Драган Шутановац прима представнике резервиста и показује им спискове војника којима су исплаћене дневнице.

– Примио сам те борце у кабинету и када сам им показао спискове са њиховим потписом, код мене више нису долазили. Постоје врло прецизне евиденције, веома мали број људи није добио дневнице. Постоје докази. Ко није добио, њему треба да се надокнади – огласио се прексиноћ Шутановац на „Твитеру”.

Ипак влада у којој је он био министар, а Војислав Коштуница премијер, 11. јануара 2008. прихвата да исплати новац резервистима у Топличком крају који је третиран као новчана помоћ учесницима рата. Да ли је у питању била жеља да се стишају протести ветерана, или да се незгодна тема скине са дневног реда уочи парламентарних избора, тек договор о исплати новца ветеранима Топличког округа потписују тадашњи министар правде Душан Петровић и министар финансија Мирко Цветковић, који ће постати премијер после поменутих избора. Заступник топличких резервиста, који је у међувремену преминуо, тада је рекао да ће на основу тог договора и резервисти из других градова имати повода да траже новац али да је то „проблем Владе Србије”.

Милан Галовић

-----------------------------------------------------------

Надлежни без коментара

У Министарству правде кажу да Славољуб Царић, заступник Србије пред Европским судом за људска права у Стразбуру, за сада неће коментарисати пресуду у корист резервиста. У Министарству одбране објашњавају да се неће оглашавати док не прикупе све релевантне податке за овај случај.