Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мисли за робију

Лепљење плаката са натписом "Булевар Ратка Младића" испровоцирало је Ненада Чанка да у Скупштини Србије предложи да се виновници таквих акција кривично гоне. Вођа Војвођанских посланика у Скупштини Србије (у парламент је ушао на листи Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића) затражио је тим поводом да се по хитном поступку допуни Кривични законик како би се затвором од три месеца до три године казнио свако "ко пориче ратне злочине и велича ратне злочинце". Сличан предлог је пре неколико месеци, непосредно после одлуке Међународног суда правде у Хагу којим је Србија ослобођена оптужби за геноцид у Босни и Херцеговини, изнела Либерално-демократска партија Чедомира Јовановића. Овакви ставови поделили су не само "обичан" свет, већ и стручну јавност у Србији.

Око ове теме копља се ломе и широм Европе. Крајем априла министри правде 27 земаља чланица Европске уније потписали су Директиву о расизму и ксенофобији. Овај документ предвиђа да се затвором од једне до три године казни свако "јавно опраштање, негирање или тривијализовање геноцида, злочина против човечности и ратних злочина када се спроводи на начин који би вероватно подстакао насиље или мржњу према некој групи или њеном припаднику".

Тако је практично прихваћен предлог Немачке која је зимус тражила да се кривично санкционишу расизам и ксенофобија.

У самој Немачкој, као и у Аустрији, Француској, Шпанији и Белгији, порицање холокауста (убиства шест милиона Јевреја током Другог светског рата) одавно је на списку кривичних дела. По таквом закону у Аустрији је британски историчар Дејвид Ирвинг осуђен на три године затвора (Ирвинг је тврдио да у логору Аушвиц није било гасних комора, и да Хитлер није знао за масовна убијања Јевреја).

Новина је, међутим, што ће сада под ударом закона бити свако ко пориче природу оружаних сукоба који су вођени последњих двадесетак година (а то практично значи у Африци и на Балкану), а о којима постоје одлуке Међународног кривичног суда. То значи да се на удару закона може наћи и свако ко пориче или изрази сумњу у размере или карактер злочина у Сребреници.

Научни сарадник Института за међународну политику и привреду Милош Јовановић, сматра да би прихватање предлога Војвођанских посланика и ЛДП-а било уплитање законодавне власти у писање историје.

"Требало би оставити историчарима науку, то није дужност законодавца. Када би био донет закон којим би се кривично одговарало за порицање и релативизовање геноцида, био бих доведен у ситуацију да као научник не смем да износим своје научне ставове, што се коси са слободом мишљења и изражавања", каже Јовановић.

Он истиче да политичке последице оваквих законских прописа не би биле добре, јер су у Србији подељена мишљења око тога шта се десило у новијој прошлости.

"Сада нам предстоји и решавање статуса Косова и Метохије и није време за такав закон јер би он само додатно изазвао реакцију људи, иритирао би оне који се не слажу са политичким виђењем југословенске кризе једног дела политичара", сматра Јовановић.

Према његовим речима, потпуно је неосновано позивање на то да се у неким земљама кажњава порицање холокауста јер је потпуно неупоредиво оно што су радили нацисти за време Другог светског рата са дешавањима у бившој Југославији.

"Нико не негира злочин, али имам право да аргументима негирам да је то био геноцид. Тај појам има и те како политичку конотацију. А он служи и другим земљама као аргумент да смо геноцидна нација", каже Јовановић.    

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.