Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одшкринута врата за нуклеарке у Србији

Нуклеарна електрана у Кршком Фото Танјуг

Да ли је авет Фокушиме почела да бледи и да ли Србија ипак разматра могућност да се упусти у авантуру нуклеарног енергетског бизниса на својој територији или у суседству?

Врата овој дилеми, отворио је председник САНУ Никола Хајдин, изјавом да ће се у Србији, од 2015. године, преиспитивати одлука о мораторијуму на изградњу нуклеарних електрана у нашој земљи.

Док група професора Научног института „Винча”, већ двадесетак година покушава да утиче на укидање мораторијума, којим је још стара Југославија рекла историјско „не” изградњи нуклеарки после апокалиптичке несреће у Чернобилу априла 1986. године, дотле екологисти уверавају како би нуклеарка на нашем тлу довела Србију на руб катастрофе због најмање две ствари: радијације попут оне у Јапану или Украјини и проблема са складиштењем опасног радиоактивног отпада.

У Министарству енергетике нису желели да коментаришу изјаву академика Хајдина, указујући да је тренутно предност дата изради плана приоритета инвестиција у енергетици, пре свега обновљивих извора енергија и даљег проширења капацитета постојећих термоелектрана. У овом министарству, упућени саговорник каже за „Политику” да би одлуку о сарадњи у изградњи заједничких нуклеарних капацитета у окружењу морала да донесе влада.

Научни руководилац Лабораторије за физику Института „Винча”др Небојша Нешковић залаже се за спровођење одлуке Владе Србије о декомисионирању реактора РА у институту, односно о његовом трајном стављању ван погона.

Тај посао би коштао сигурно више од 100 милиона евра. Такође, према постојећем закону, неопходно је до 2019. године изградити трајно одлагалиште радиоактивног отпада у Србији. За то је, такође, сигурно потребно више од 100 милиона евра. Нешковић зато не верује да ће наша држава у догледно време моћи сама да издвоји та средства.

– Ми смо зато предложили да се декомисионирање реактора РА и изградња трајног одлагалишта радиоактивног отпада дају некој западној компанији која би их прихватила као прелиминарне послове у оквиру изградње прве нуклеарке у Србији. Ми смо о томе већ разговарали са представницима француске компаније „Газ де Франсе суез” – указује Нешковић.

Он каже да је код нас питање изградње нуклеарке, која би трајала најмање 15 година, питање технолошког развоја, али и политичке стабилности и геостратешке равнотеже. Нешковић, наиме, сматра да је Србија постигла одличан аранжман уласком у гасоводни пројекат „Јужни ток”, али да би, управо због геостратешког баланса, требало размотрити улазак у нуклеарни бизнис са неком западном земљом.

– Србија са Русима ради и на завршавању изградње Акцелераторске инсталације Тесла у Институту „Винча”, што је од стратешког значаја за земљу – каже Нешковић.

Да подсетимо, министар Милутин Мркоњић је разговарао са представницима руског државног гиганта „Росатом”, о могућој српско-руској сарадњи у области нуклеарне енергије и учешћу у руско-бугарском пројекту, изградњи нуклеарне електране „Белане” у Бугарској.

Геополитички аналитичар Драгомир Анђелковић, слаже се са оценом да би, у случају да Србија у сарадњи са Русијом изгради нуклеарну централу, могла бити нарушена стратешка стабилност.

– То питање треба оставити за другу или трећу деценију овог века – каже овај геополитички аналитичар.

Научни саветник др Илија Плећаш из Института „Винча” истиче да сиромашна Србија мора остати у контакту са високим технологијама.

– Имали ми нуклеарке или не, морамо имати знање. Србија у свом блиском окружењу има 15 нуклеарних електрана. Свака хаварија која би се догодила на електранама у окружењу, врло брзо би се, највише за сат, осетила у Србији, носећи са собом и све последице које један нуклеарни инцидент може да произведе – каже Плећаш.

Рачуница нуклеараца је јасна: изградња нуклеарне еклектране, попут оне у Кршком, кошта око две милијарде долара игодишње произведе 500 кубних метара ниско и средње радиоактивног отпадног материјала. Са друге стране, термоелектрана сличне снаге, произведи милионе тона угљен-диоксида, сумпор-диоксида, прашине и летећег пепела.

Дакле, можемо да бирамо: ако нас не отрује радијација, отроваће нас угљен-диоксид. Ако се одлучимо за радијацију, ни ту посао није завршен, јер следи још тежа дилема: са ким склопити посао – са западом или истоком?

Александар Апостоловски

-----------------------------------------------------------

Зелени за продужење мораторијума

Народни посланик и председник партије Зелених Србије Иван Карић истиче да се та партија залаже за продужавање мораторијума.

– Јапанска технологија је можда најсавршенија, али није издржала земљотрес и цунами. Нуклеарне електране у Европи пролазе кроз ригорозне мере испитивања и већина њих не би издржала озбиљан земљотрес. Надам се да изјава Хајдина неће утицати на званичну политику владе која подржава мораторијум – каже Карић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.