Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Штићеници домова склоњени и заборављени

У неким домовима за особе са сметњама у развоју услови су веома тешки

У установама социјалне заштите у Србији у којима су смештена деца са сметњама у развоју и одрасле особе са интелектуалним тешкоћама и даље се крше људска права, а услови у којима живе ове особе у неким домовима се могу окарактерисати као нехумани и понижавајући, истиче се у најновијем извештају Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом (МДРИ-С). У извештају под називом „Склоњени и заборављени” наглашава се да деца и одрасли живе у изолацији, дане проводе у бесциљном гледању у беле зидове или у телевизијски екран на коме се врти неки канал са фолк музиком. Највећи број ових особа као терапију добија снажне антипсихотике, а посебно забрињава чињеница да 20 до 30 одсто малих „станара” Дома за децу без родитељског старања у Звечанској улици прима неуролептике.   

Како је на јучерашњој конференцији за новинаре истакла Драгана Ћирић-Миловановић, извршна директорка МДРИ-С, истраживање је трајало од јануара до априла и обухватило је 2.023 особе у седам установа – у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској улици у Београду, Дому за децу и омладину ометену у развоју „Сремчица”, Дому „Ветерник” у Новом Саду, Дому „Никола Шуменковић” у Стамници, Дому „Колевка” у Суботици, Дому за децу и омладину са аутизмом у Београду и Дому за смештај одраслих особа „Кулина” код Алексинца. Она је оценила да постоји напредак у односу на период од пре пет година када је ова организација публиковала извештај под називом „Мучење као лечење”, али је додала да су у установама у Кулинама, Ветернику и Стамници услови живота и даље „недостојни људских бића”.

„Више од половине корисника борави у институцијама дуже од десет година, а доминантан узрок напуштања установе је смрт или премештај у другу установу. Забрињава, међутим, податак да је смртност у домској популацији чак 3,5 пута већа него у општој популацији. Статистика сведочи да је за 93 одсто особа старијих од 18 година извесно да ће у установи остати доживотно. Од 642 детета која бораве у установама, свега 26 одсто њих похађа образовне установе. Нас посебно брине веома широка употреба лекова који делују на централни нервни систем, који се не користе само из здравствених разлога већ и због тога да се особље мало растерети бриге за штићенике домова. Још увек није регулисана употреба фиксације и изолације која се не спроводи на прави начин и у складу са међународним стандардима који прописују да се то може користити само ако постоји непосредна опасност”, истакла је Драгана Ћирић-Миловановић. Она је додала да се само у домовима у Звечанској и у Кулинама интензивно спроводи процес реформе, па је у Кулинама потпуно обустављен пријем нових корисника

Др Мира Петровић, психијатар у болници „Лаза Лазаревић”, која је била део стручног тима који је обилазио установе, оценила је да у њима доминира медицински, а не психосоцијални модел бриге према корисницима – здравствени радници се према особама са интелектуалним сметњама понашају као према болесницима и третирају их не само као мање вредна бића већ и као особе којима нема смисла пружати помоћ.

„Веома је раширена употреба антипсихотика који се дају и одраслима и деци, али ако се ови лекови дају деци не чуди што ове особе брже старе и живе краће. У кризним ситуацијама често се примењује и медикаментна и механичка фиксација која се користи дуже и чешће него што је то препоручено. Видели смо кошуље за везивање и импровизоване везове, а особе се често смештају у собе за изолацију са решеткама, иако су кожни каишеви једина дозвољена фиксација”, закључила је др Мира Петровић. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.