Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Историја, на сваком кораку

(фото сервис sxc.hu)

Када сам добио одобрење за усељење у САД помислио сам да је то земља без много историје или бар са мање повести него Балкан са кога сампобегаодавне 1992.године. Потајно сам веровао да ћу се отрести те историје од Кулина бана и безбројних ратова, до гомиле краљева, царева, председника, принчева, војсковођа, вождова и других који су нам углавном загорчавали живот, гонили нас да ратујемо и гинемо за неке идеале (сетите се стиха: за идеале гину будале!) највећма себи за корист, а само на штету човека.

И, ево ме у земљи која постоји нешто мање од два и по века, дакле у држави у којој ћу живети и радити и у којој историја, веровао сам, није баш толико битна.

После две године живота у Атланти преселио сам се у Сент Питерсбург и незнајући да сам стварао својеисторије. Прво: тражим посао. Питали су ме ко сам, шта знам да радим и онда историјска стрелица: хоћемо да видимо вашу радну и породичну историју! Боже, опет историја, али није баш толика као у оно време кад смо морали знати кога је оженио Луј XIV, зашто су српски и краљеви других народа убијали једни друге, када је Барбароса стигао у Србију и први пут видео виљушку, како су се ујединили Мехмед освајач и Папа и растурили све ”невернике”… Срећом, одмах сам добио посао и то, гле, у историјском хотелу, где су, како бележи историја, спавали и Ал Капоне и Џорџ Буш млађи…

И кренем даље: лична карта, возачка дозвола. Е, нећеш мајчин сине, ни овде без историје. Љубазна и насмејана службеница ми је рекла: само мало, да погледам вашу саобраћајну историју! Бог и душа, нову возачку дозволу добио сам за неколико минута и наставио стварати своју историју.

Идем на нову тврђаву; треба ми нешто већи стан. Нема проблема, имамо леп стан,папири су у реду, ах, још само да видимо вашу стамбену историју!

После положеног испита за држављанство, прођох све процедуре, написах десетине папира и формулара, и, наравно,наплаћах се стотина долара, и дођох да затражим пасош: захтев се прихвата, проверили смо вашу криминалну историју, све је чисто, добићете пасош.

Као и сваки Американац, хоћу кредит за стан и кредитне картице. У банци су такође љубазни, седите, сад ће кафа, узмите бомбону; треба још да проверимо вашу кредитну историју!
Препун историје, живим даље. Историјско бреме у свету је све веће и теже и бојим се да је Фридрих Ниче био у праву: превише проучавања историје отвара путеве ратовима. Тако је било на Балкану где је историја катастрофа која не престаје. И где је историја крик и бес, како говораше Данило Киш. Не знам како ви, ја бих волео да живим са много мање историје, и опште и личне.

Али…

Историја у мом животу траје, срећом сада све више у књигама. Моја старија кћерка ми је поручила из Бремена да, када будем у Њујорку, купим Историју светске архитектуре, а син, који би могао да докторира на делима Карла фон Клаузевица, хоће да му набавим монографију чији је наслов: „Најважније битке у историји света. Моја млађа кћерка је постала доктор филозофије, али са страшћу проучава историју светских језика. Присетих се да сам у младости писао фељтоне о историји и херојима Другог светског рата…

О, Боже, историја, свуда и на сваком кораку, од рођења, и изгледа, до смрти.

Устајем од компјутера, који је пун историје, и хоћу да прошетам градом где сунце топло греје, где су дани пуни плавог неба,ноћи звездане, улице чисте, палме лагано трепере…Живим дакле на Флориди, у оази красоте, како написа мој пријатељ Ферид Чехић из Упсале, жалећи се како је тамо, у Шведској, стално облачно и, како историја памти, небо сиво или киша пада 365 дана у години и, каже, можда и који дан више.

Излазим, и хтео бих да све историје оставим иза себе, нека чаме у самоћи. Хоћу да имам мирно поподне, без историје. Хмм, али историја не оставља мене!

Само неколико стотина метара од мог стана, улазим у прекрасну улицу, пуну зеленила, без аутомобила и са много туриста, отмене господе и лепих жена,а сатабле ме гађају велика слова:
- Добродошли, ово је историјски део града!

Скренем у споредну улицу, свратим у књижару, и већ с врата угледам Историју Сједињених Америчких Држава и ИсторијуБалкана! Не могу да одолим: купујем обе књиге.

Схватам: нема живота без историје!

Саво Петровић, Флорида, САД

.............

НАПОМЕНА: Молимо вас да имате у виду да није дозвољено преносити текстове са рубрике без претходног писаног одобрења аутора и Политике Online јер се тиме двоструко крше ауторска права. Непоштовање ове забране произвешће законске последице. Редакција.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.