Многа лица једног хероја

Лично не познајем ниједног хероја, према томе не познајем ни себе – каже у уводној сцени, снимљеној на Куби, Велимир Бата Живојиновић, дефинишући тако на себи својствен хумористички начин свој однос према митском Валтеру, најпопуларнијем и најгледанијем лику кога је тумачио у филму „Валтер брани Сарајево”.

И управо то – херој, феномен, легенда и митологија и однос свега тога спрам стварности –и обрнуто, стварности према миту, полазишна је основа с које редитељ Андреј Аћин и косценаристички тандем Аћин–Вук Ршумовић, крећу у свој прилично амбициозно замишљен, вишеслојно истраживачки усмерен документаристички подухват звани „Валтер”, у којем су, заједно са бројним актерима, покушали да осветле много ствари. И феноменологију успеха филма „Вaлтeр брaни Сaрajeвo”, Хајрудина Крвавца, и траг који је Валтер оставио у животу Вeлимирa Бaтe Живojинoвићa, и мистериозни живот и још мистериознију погибију контраобавештајца, хероја народноослободилачке борбе Владимира ПерићаВалтера, али и једно време народа земље која више не постоји.

Отварајући причу у више фронтова, Аћин је пред себе поставио тежак и веома комплексан задатак.Савршени резултат могао би да има једино у случају да је пре снимања филма, рецимо, провео године „копајући” по југословенскимисторијским архивима и интервјуишући кинеске историчаре филма, који би сигурно много тога могли да кажу о узроцима популарности Крвавчевог филма и Бате Живојиновића у Кини.

Међутим, чак и овако како је постављен, редитељски вођен и реализован у кратком року, Аћинов филм даје сасвим добре резултате. Аутор не „гребе” само по површини, не функционише по систему „много хтео, много започео”, не остаје само на покушају, већ вешто избегавајући све замке које са собом носи често пребацивање тежишта с теме на тему, с феномена на феномен,а самим тим са саговорника на саговорника, гради филмску конструкцију која се прилично чврсто држи.

Аћинов „Валтер” функционише као целина. Довољно је интригантан и непредвидив, динамичан, продукцијски добро „упакован”, чак и визуелно примамљив филм. Покреће гледаочеву емоцију и изазива гледаочеву запитаност над свим отвореним темама. Уз све то, много се тога корисног и паметног може чути од Аћинових саговорника–актера у филму, међу којима су: Вeлимир Бaтa Живojинoвић, Eмир Кустурицa, Бoжидaр Зeчeвић, Пeтaр Jaњaтoвић, Дрaгaн Рaдeнoвић, Фeти Дaутoвић, Aлeксaндaр С. Jaнкoвић, Бoришa Aрнaут, Eшрeфa Крвaвaц, Илинкa Гoлубoвић... „Валтера” вреди гледати као оду глумцу Бати Живојиновићу, као користан прилог историји југословенског филма и историји Народноослободилачке борбе и као омаж погинулом хероју Владимиру Перићу због кога је све и почело.