Петак, 23.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Правда за све осим…

Две пресуде Хашког трибунала оправдано су изазвале бурне реакције у Србији. Оне су под знаком сумње из потпуно различитих разлога и једино им је заједничко да су жртве несумњиво почињених злочина били Срби. Праве се поређења којима је заједничко да српске жртве нису доживеле правду док жртве других народа, пале као дело српских злочинаца јесу доживеле правду. Нажалост, не заговара се правда за жртве већ једнакост починилаца злочина.

Човек би могао да закључи да је оваква реакција већине наших политичара, наших медија и наше јавности резултат чињенице да смо ми овде у Србији навикли на праведно судство у коме се починиоци кривичних дела праведно кажњавају. У свом забрињавајућем незнању студенти права у Београду подсећају на Душанов законик, дакле поручују нам да за разлику од остатка Европе и света Срби одувек живе у правној држави. Притом су данас судови институције које уживају најмање поверење грађана и грађанки.

Поводом правде и српског судства прелистајмо новине уназад месец дана:

Министар правде Селаковић се испред Скупштине Србије придружио протесту студената због тога што је Хашки трибунал ослободио Анту Готовину, Младена Маркача и Рамуша Харадинаја. О каквој правној држави говоримо ако министар правде протестује против одлуке било ког суда испред највишег законодавног тела у држави? Додуше, рекао је да је на протест дошао не само као министар правде, већ икао бивши студент и радник Правног факултета и као грађанин кога је заболела неправда која у претходних 10-15 дана доживљава кулминацију. Тачно, неправде има али не само у Хагу већ и овде у Србији за чију (не)правду је он лично задужен и одговоран. Тако нам министар одбране најављује против кога се воде истраге, а министар правде нам мртав хладан у ТВ програму саопштава шта ће полиција питати човека током саслушања на које га је позвала!?! Чињеница да они то знају чини смешним тврдње да се „све одвија по закону” јер крше апсолутну тајност истраге те чине кривично дело.

Идемо даље: по хитном поступку донет је закон о амнестији. Опозиција је упозоравала да ће се на слободи наћи осуђени за тешка кривична дела, укључујући и покушај убиства.

Неколико дана касније Урош, млади навијач који је бакљом напао полицајца је на слободи. Пре тога му је казна на десет година преполовљена. Бивши жандарм Небојша Трајковић, жртва напада Уроша Мишића на то каже: „Власт је Мишића наградила. Он је изашао као победник, а ја ћу до краја живота остати инвалид. Како да ослободите човека који вас убија, боде, који вас пали”. Због Мишићевог пуштања на слободу највишесу огорчени полицајци који су рекли да је његовом амнестијом држава поручила да окрену главу од криминала. Немам ни трунку сумње да ће они то потпуно оправдано и учинити.

Ослобођен је Миладин Ковачевић који је казну од две године и три месеца служио због пребијања америчког студента Брајана Стајнхауера у Бостону, због чега је држава Србија платила одштету (900.000 долара). Понавља се поступак против првостепено осуђених за убиство Бриса Татона, бомбардују нас наслови попут: Нема правде: Доживотна казна искључиво за Србе – зато што је Милану Лукићу у Хагу потврђена казна због злочина против човечности над муслиманима у Вишеграду од 1992. до 1994, укључујући и спаљивање више од 100 живих цивила у две вишеградске куће. Шта је праведна казна за спаљивање 100 живих људи? Слобода као равнотежа ослобађајућим пресудама Готовини и Харадинају?

По незапамћеној процедури председник Николић аболирао је Драгана Џајића, осумњиченог да је са групом сарадника присвојио осам милиона евра од трансфера фудбалера. Џајић је пристао да не изађе пред суд и докаже своју невиност, да заправо остатак живота проведе под оправданом сумњом да је проневеру извршио.

И на крају, о ПРАВДИ као усађеној вредности у Србији. На жалбу Министарства војске (!!!), мајка погинулог војника мора да врати одштету која јој је исплаћена. Правно, разлог је чињеница да је захтев поднео отац који је у међувремену умро, а не она, мајка!! Правда? Шалите се. Нека одштету врати када јој врате сина.

Коментари19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.