Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неиздрживо насиље над језичком културом

Од Славије до Калемегдана, у Булевару краља Александра, на Црвеном крсту, Звездари, Карабурми, Миљаковцу, Дорћолу, у читавом Београду, називи локала и фирми, исписани су латиницом, на неком страном језику, најчешће енглеском: Krompiwood, Fast food, Snack bar, Trefolino, Nikola’ s, Nesal jeans, Restaurant..Зашто уместо „Underwear” не би писало „Доње рубље”. Као да смо у Лондону, Њујорку, Паризу... Тако је у читавој Србији. Ништа на српском, ништа на ћирилици. Тек понегде: Апотека, Пекара, Оптичар, Обућар, Стаклорезац... Питали смо наше угледне лингвисте, шта се догађа са српским језиком, како сачувати наш језик и писмо?

Српски књижевни језик, у својој не баш дугој историји, истиче проф. др Милош Ковачевић, пролазио је кроз различите кризе, али вероватно никада није био у кризи као данас. Чак и кад оставимо по страни његов идентитетски статус, тј. проблеме који проистичу из различитих именовања његових варијаната, велики је број проблема у вези са његовом данашњом употребом. Они проистичу, пре свега, из његовог друштвеног и институционалног статуса. Српски језик, једноставно речено, нема одговарајући статус у образовном систему, јер се данас једино учи у основној школи. На свим вишим нивоима школовања – српског језика, готово, да нема. Чак и кад га има, има га само формално, у плану, а не у реализацији, као на пример у средњој школи. На факултетима српског језика – иако се на њему изводи настава свих предмета – такође нема.

 

Страни називи локала у Србији

Српски језик је врло мало заступљен и на студијама новинарства. Па како онда да нам новинари буду писмени. Зар се онда треба чудити с каквим се језиком сусрећемо у новинама данас. О телевизији да и не говоримо: ту као да су и заборавили на ортоепска (правоговорна) правила. Данас је у моди „поенглежени” српски, „англосрпски” (како рече Т. Прћић).

Утицај енглеског толико је велики да он ништи и општеважећа правила српскога језика, какво је нпр. оно о једначењу сугласника по звучности, из којег се изузимају готово све енглеске позајмљенице: нокдаун, апдејтовати, блокбастер, скејтборд, глобтротер, Мекдоналдс, фишбургер и сл. Кризи српскога језика, наглашава Ковачевић, доприносе и србисти: некад најједноставнији, данас је српски правопис међу најкомпликованијима. Али, највећи проблем свакако јесте урушени углед српског књижевног језика, како на институционалном нивоу, тако и код његових говорника.

Српски језик, каже проф. др Александар Милановић, угрожен је данас и споља и изнутра. Споља, српски језик угрожавају они који праве од њега, у политичким и универзитетским кабинетима, нове језике; они који српске књиге, штампане латиницом, у библиотекама проглашавају хрватским; они који тврде на научним скуповима да је и ћирилица хрватска; они који цртају у уџбеницима фалсификоване дијалекатске карте; они који одричу, у историјама књижевности, припадност дубровачке књижевности српском културном корпусу; они који прекрајају, у историјама језика, српску језичку прошлост. Спољашњи напади су за нас мањи проблем, из простог разлога што на њих мање можемо да утичемо и што их не генеришемо сами.

Изнутра, српски језик угрожавају они који у политичким кабинетима онемогућавају већи број часова матерњег језика у школама; они који дозвољавају доминацију енглеског језика у јавној сфери (рекламе, називи фирми), без обавезе плаћања додатног пореза на такав луксуз; они који толеришу језички наказне хрватске титлове на српском јавном сервису; они који сматрају да је у Србији угрожена латиница; они који допуштају понижавајући статус нашег језика у школама у дијаспори, као и у иностраним лекторатима и катедрама где се изучава; они који мисле да је ћирилица сељачко писмо с којим не можемо у Европу, јер је странци не разумеју и који консеквентно закључују да Француз не разуме написано „посластичарница”, али разуме „poslastičarnica”; они који југословенски навијају за српскохрватски језик наспрам хрватског (чак и „Партизанов” тренер Вујошевић недавно изјави: „Не говорим црногорски, већ српскохрватски”); они који стварају хибридни англосрпски језик, доминантан нимало случајно управо у тзв. културним водичима, који се бесплатно деле по тржним центрима; они који не реагују на катастрофалан начин изражавања у штампаним и електронским медијима.

Насиље које над језичком културом врше бројни медијски вулгаризми, колоквијализми и све могуће језичке и стилске грешке у жутој штампи просто је неиздрживо. Ипак, закључује Милановић, српски језик највише угрожавају они који не читају.

Данас у Србији, примећује Миле Медић, уредник Језичке трибине Удружења књижевника Србије, нема здравствене установе у чијем називу можете наћи неку српску реч. Сви називи наших болница су искључиво на страним језицима, иако народ који се тамо лечи говори искључиво српским језиком. Тамо где је донедавно било породилиште, данас је акушерска клиника, тамо где је била дечја болница, сада је педијатријска клиника. Офталмолошка клиника је тамо где је била болница за очне болести, а језиколомна оториноларингологија је тамо где је била болница за уво, грло и нос. Дерматологија и венерологија је тамо где је била болница за кожне и полне болести. Уместо болнице за плућне болести налази се пулмологија, уместо болести крви, стоји хематологија и тако је свуда где су још недавно биле болнице.

Народ нема ништа вредније и веће од језика.Језик држи народ на окупу, наглашава Медић, чвршће него земља. Народ може да изгуби земљу, да другу земљу задобије, и да опстане. Опстане у језику, својој највећој тврђави.У језику је све што један народ чини народом, а човека човеком.

Зоран Радисављевић

-----------------------------------------------------------

Грешке у „Политици”

– Нажалост, и у „Политици”, језички престижним новинама, можемо прочитати: Четворица припадника „Алкатраза” је дан касније побегла из Београда; у којима су дубинским лоптама попут стрелама пробијали бедем „црно-белих”; Баста се усталио у тим Удинезеа; Сменом генерација у којој су стигли и Дивац и Паспаљ; Бабовић и Смиљанић држали су „Партизанову” средину терена одолевавши притисцима; који се најпре вешто ослободио својих најближих пратиоца – указује др Александар Милановић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марија
Па, наш председник више воли да сриче Џи Ди Пи него да каже БДП. А тек ћирилица. Доносимо стратегију о заштити писма да би га сачували од нас самих ... парадокс!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.