Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Четири године

Бостон, фото архива агенције Ројтерс

Овај текст представља једну завршену цјелину у мом животу. Четири године рада, учења и одрастања. Четири дуге године далеко до породице. Четири године нових пријатељстава и љубави. Четири године. Фор јирс.

Од септембра 2008 до 2012 живио сам у месту које се налази на самом југу Сједињених Америчких Држава. Тачну географску позицију је релативно тешко објаснити пошто и нема неке знаменитости у близини, али најлакше је рећи да је то негдје на путу између Даласа и Њу Орлинса.

Америчко образовање

У америчком образовном систему постоје двије јасно подијељене цјелине. Додипломске студије које представљају ослонац најсигурнијег кредитног система на свијету и које су резервисане за привилеговане странце и просјечне Американце (новац који позајмите од банке чак и у случају банкрота морате да вратите), и постдипломске студије гдје се обећањима о бољем сјутра доводе образовани странци да раде за мање паре (амерички сан). Ја сам припадао овој другој групи.

Своте новца за дипломске студије крећу се од 6,000-100,000$ годишње за школарину изузимајући животне трошкове коју су од 800-5,000$ мјесечно. За постдипломске студије, ако су у области науке и технологије, најчешће сте ослобођени плаћања школарине. За разне услуге у области образовања и научно-истраживачког рада може да се добије и до бруто 3000$ мјесечно, (просјек је негдје око 1200$).

Докторске студије

Пошто сам завршио Машински факултет у Београду, уз срдачну помоћ једног професора и мог тадашњег ментора, домогао сам се докторских студија у САД. У америчком образовном систему, иначе, одмах послије додипломских студија, имате прилику да упишете докторске студије.

Докторске трају онолико колико ментор сматра да је довољно. Временски то може да буде од три године па навише. Сами докторат и нема толику вриједности и представља мање више пуку формалност исписивања свих претходно објављених радова и необјављених идеја (неколико хиљада радних сати). Мој ментор, мормонски Хришћанин по вјероисповјести (о овоме ћу касније), захтијевао је три објављена рада у озбиљнијим часописима.

Србија и образовање

Много ми је жао што је у Србији бесплатно школовање – да није, много би га више цијенили. Много ми је драго што сам стекао бројне пријатеље током живота у студентском дому и што сам студирао на једном од најбољих универзитета на свијету - београдском. Много ми је жао што су сви руски белогардејци који су удахнули дух високог образовања у Србији заборављени. Много ми је драго што име Тесла као гром тутњи свијетом, уливајући страхопоштовање. Много ми је жао што нисам знао ко је Милунка Савић. Много ми је жао што ниједан послодавац у Србији не цијени своје раднике онолико колико они вриједе. Много ми је драго што су сви моји пријатељи нашли какав-такав посао у Србији и сви полако иду ка неком бољем сјутра. Много ми је жао што у своје вријеме, док сам студирао, нисам разумио колико ми је добро. Много ми је драго што сам кренуо на овај пут.

СФРЈ

Некада давно у далекој прошлости постојао је систем који је покрио све остале системе прије себе, надмено их презирући и гурајући их у заборав. Када је систем пао, нерасвјетљена прошлост се пробудила и необуздане масе клицале су свом старом-новом националном осјећању...Било како било, овај систем је створио многе изврсне и добронамјерне људе, направио добру економију и јак образовни систем (са много мана и врлина) и имао свјетски ауторитет.

То што ми нисмо умјели да се разиђемо као браћа и сестре, већ као какве будале сви чупајући на своју страну осокољени ''добронамјерним'' западом, то је нешто што нам историја никада неће опростити. А ни ми сами себи. Докле год пјесму на радију сви чују и разумију на Балкану, све дотад ће наши народи бити сродни. Докле се год сви народи не помире са својом прошлошћу, неће бит мира на Балкану.

Музика

Како некоме објаснити шта је наша музика? Да ли су то Павле Аксентијевић и група Запис, црквено појање, да ли је то громогласна труба или пак гајде, да ли је то Бијело Дугме или Бајага, да ли су то реге звуци ККН или САРС-а, или пак Свилен конац у кафани на виолини, или су то Огњен и пријатељи са њиховим балканским џезом? Коме у држави Србији фали музике тај или је глув или не жели да чује. Имамо прегршт младих талентованих људи који желе да стварају.

Мормони

У САД сам имао први сусрет са Мормонима, који су хришћанска секта. Насупрот нашем народном разумијевању секте (код нас се секташтво своди на сатанизам што није тачно - секта је група људи који су у расколу са канонима цркве) они представљају комбинацију једне за мене необичне идеје, ранохришћанске заједнице и јудеизма. У свој нашој различитости, мој ментор и ја, дијелили смо међусобно поштовање. И из поштовања, израсло је пријатељство, и једна лијепа научна сарадња.

Слава
Моја породица слави Шћепан дан (Стефан дан) 9-ог јануара. Сваке године скувао бих хране довољно за једну бригаду људи, купио вина и славио са друговима. Послије прве године сви моји другови, видјевши да је припрема славе позамашан подухват, су почели да доносе храну. На последњој слави на столу су била јела из Индије, Бангладеша, Њемачке, Русије, Либана, Јерменије...и наравно наша. Једна од необичних ситуација је била разноврсност гостију на слави и њима својствена исхрана - муслимани не једу прасетину, хиндуси не једу говедину а неки не једу месо уопште. А ја, ја нисам никад дискриминасао ни једну животињу - све сам их редовно јео.

Амерички југ

Средина америчког југа у којој сам живео у претходних четири године, је специфична по одређеним стварима. Као и у целој Америци, у истој важи принцип верске толеранције, где једна поред друге бивствују многе религије и секте. С друге стране, карактеристична је знатно већа улога цркве и религије у свакодневном животу. Ипак, као и свугдје у свијету, постоје појединци који су нешто искључивији у својим политичким, религиозним или националним ставовима, те се, стога и најбоље клонити политике, и бавити сопственим пословима. На крају крајева, САД припадају Американцима који сами бирају свој пут, а ми смо само ту на привременом доживотном раду.

Поштовање

На крају крајева овај систем је мени пружио шансу да докторирам, као и да се домогнем боље плаћеног посла у релативно уређеној држави. У том погледу сам им веома захвалан и своју захвалност испољавам поштовањем закона и њиховог друштва. У свему томе покушавам да не заборавим ко сам , одакле долазим и гдје желим да одем.

И.П., Бостон, САД

.............

НАПОМЕНА: Молимо вас да имате у виду да није дозвољено преносити текстове са рубрике без претходног писаног одобрења аутора и Политике Online јер се тиме двоструко крше ауторска права. Непоштовање ове забране произвешће законске последице. Редакција.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.