четвртак, 24.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Доброћудни богаташ

На крају смо још једне године у којој слабе моћ и јавна подршка богатима због економске кризе. У Србији се често у медијима и на јавним дискусијама говорило да тајкунима треба опростити грешке и за узврат ће они улагати у Србију, поспешити развој и бити добротвори. Сада је прави тренутак да се преиспита идеја да су богати појединци мотор напретка и да треба да се зажмури на њихову пословну праксу.

Дебата о фискалној политици у САД и однос републиканаца према повећању пореза богатима одлучиће ток америчке економије у долазећој години. Истраживања у вези са Дојче банком која је противправно присвајала новац преко муљања са ПДВ-ом један је од десетина случајева (на пример скорије случај ХСБЦ банке). У Кини, богатство породице Вен Ђиабаоа, друга, комунисте икинеског премијера износи 2,7 милијарде долара. Народни слуга, а сада богаташ, Вен Ђиабао је син чувара свиња. Да ли је то амерички сан постао кинески? У Србији је ухапшен Мирослав Мишковић, а најскорије су приведени учесници афере ,,Азотара” и ишчекујемо наставак у 2013. Да не заборавимо и Жерара Депардјеа који се сели у Белгију да не би плаћао Оландове порезе за богате.

Да ли је предузетник Американац, Кинез или Рус суштински не прави разлику јер сви раде у оквирима капитализма и његових локалних варијетета. Руски тајкуни послују у Енглеској, а империја породице Вен обухвата некретнине и финансије. Често се аргумент да тајкуне треба да прихвати јавност износи као хладнокрвно прихватање стварности без чистунског моралисања. Да ли се ради о моралисању?

Стицање богатства се може посматрати у више оквира. У законском оквиру, могуће је да се поштују закони, али да су написани тако да фаворизују понашање противно општем друштвеном добру. Такви закони су писани у Србији под утицајем тајкуна. Глобално, копирајт, у форми коју сада има, у великој мери штети светској економији иако је правно валидан. Дакле, веома је важно имати у виду да питање богаћења далеко надилази чисто законски оквир. Рећи да неко није прекршио закон је недовољно да би се оценила реална штета коју је појединац учинио друштву.

У економском оквиру, тежња сваког крупнијег капиталисте је ширење, а самим тим и монополски положај који штети потрошачу. Најбољи начин да доведем у сумњу да су тајкуни добри за општи развој јесте да цитирам британског економисту Адама Смита, оца капитализма у осамнаестом веку: „Њихова (трговaцa и произвођачa) супериорност у односу на остале грађане није у њиховом разумевању јавног интереса, већ у томе што имају боље знање сопственог, личног интереса него што грађанин има разумевање свог интереса. (...) (Интерес богатих) никада није тачно исти са интересом друштва, они имају интерес да варају и чак угњетавају друштво”. Због тога је, према Смиту, неопходно врло пажљиво писати регулативе.

Постоје наравно етички и религијски оквири које овде не можемо детаљније да анализирамо, али су нам импликације већ јасне. Разумљиво је да бароне пљачкаше (robber barons) у САД, попут Рокфелера, Моргана, Карнегија, Вандербилта и Фрика, многи сматрају за мотор америчког развоја и величају њихов добротворни рад. Међутим, ближи поглед у њихов начин пословања открива преваре, политичке утицаје, манипулације на тржишту, физичко сузбијање синдиката, чак и успоравање технолошког прогреса. При том, њихово богаћење је базирано и на неискоришћеним ресурсима које је пружала Америка, док су ресурс за богаћење овдашњих тајкуна јавна добра које је некада контролисала држава Југославија. Нашим баронима се пребацује да се недовољно баве меценством; Борис Тадић је изјављивао да тајкуни треба да се перу пред народом тако што ће Србији да поклоне мост, а Ивица Дачић је предлагао да помогну нашим олимпијским спортистима. Таквим ставовима они јавно исказују да држава није изнад индивидуалних богаташа, већ да од њих зависи.

Није проблем тајкуна недостатак меценства. Овде се ради о људима, а не о крушкама – не може ситни поклон да надокнади штету која се наноси целом друштву. Јавност никада није прихватала богате јер гледајући сваки од оквира које сам навео, питање je да ли је могуће бити богат на било који иоле поштен (друштвено користан) начин. Приговор који већ чујем је да јавност не цени способне. Не бих се сложио. Бити способан за опште добро, то је већ идеја коју вреди бар пробати у наредној години.

Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија Универзитету у Њујорку

Коментари11
e7ea9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.