Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Влади, све по списку

Ивица Дачић: Коалициона астрологија ишла је на руку лидеру социјалиста иако је колико у јулу садашњи први потпредседник његове владе тврдио да није „ни озбиљно ни реално” да Дачић постане премијер. Неки амерички сервери тврде да су му напредњаци увалили коалициону коску Косова. Има ту неке правде: они који су Србе учили да је живот без Косова бесмислен и да је боље достојанствено гладовати него ући у ЕУ, сада су за кратко време исказали више јавне храбрости да ствари назову својим именом него плејаде политичара пре њих. Сазрео на реалполитици канцелара Бизмарка, И. Д. је схватио да Устав не може да врати КиМ али да понешто може да се спасе. Док у сакоу чији број регуларно расте сваких 12 дана пажљиво чува естетску хармонију са баронесом Ештон, треба га подсетити да ће 2013. показати да је лакше са Миљацком него Ибар водом. Не доликује му да иде на отварање бензинске пумпе, макар и руске. Боље да пажљивије слуша полицајце који сами себи морају да купују ципеле и џемпере – да не би заборавио да је министар унутрашњих дела.

Александар Вучић: Месијански се посветио мисији чишћења државе од корупције па су разни преко ноћи почели да завлаче руке – у сопствене џепове. Решен да скупо прода сопствену кожу, српски Робеспјер (copy right Б. Ј.) прво је осебујни темперамент спутао будистичком мирноћом лица, језуитски склопљеним рукама и утихнулим гласом. Потом се, свестан свих ризика, али и добитака, раширио на више фронтова а мете поставио високо. „Ако не успем нешто да променим набоље, склонићу се сам након шест месеци”, рекао је крајем августа, а онда делима почео да показује да нема намеру да се склања. Или он или Мирослав Мишковић. Ако се искључе кратковиди партијски преторијанци, обезбедио је себи ретку виђену подршку земље. Опасност је да капитал проћерда у изнудици времена, а управо је време дефицитарна роба владе јер је резервоар стрпљења народа готово потрошен. Да није пријема у Дому Гарде заборавио бих да је и министар војни.

Расим Љајић: Није њему тешко што му је тешко, него што му није лако. После предизборне коалиције са ДС-ом лидер СДПС-а нашао се пред страшном дилемом: да уђе у нову владу. Пристанак је објаснио тужним речима, па је са осећајем горчине у устима некако прогутао „морално дискутабилну” одлуку. Министарска фотеља једноставно га хоће.

Јован Кркобабић: Показао је одмах да зна поверени му посао. Са искуством које покрива епохе од робовласништва до капитализма, Армани-деда одмах је свом сину обезбедио посао првог поштара Србије. Шта ту има лоше. Незапосленост је највећи социјални проблем и рак-рана привреде, али и пут од пет хиљада миља мора да има први корак, написао је својевремено лично – клинастим писмом.

Сузана Грубјешић: Да су боља времена, да фрау Ангела не каже отворено да се не треба надати скором проширењу ЕУ, било би јој лакше, али шта је ту је. Сила бога не моли. Упркос свему, 2013. не би требало да буде баксузна година: Србија ће по свему судећи добити датум за почетак преговора, а она тешко да ће њихов крај дочекати на садашњем месту.

Млађан Динкић: „Сада се лакше дише”, каже нови „бронхи” српске привреде терајући ме да заборавим финансијску астму која ме гушила свих година док је био у власти. Обећава да ћемо захваљујући пре свега његовом титанском напору 2013. избећи суноврат, а 2014. доживети деценијама недоживљено – пораст животног стандарда. Но, да нема позајмица које почињу да се протежу на трећу генерацију будућности, не знам шта би радило његово министарство у земљи у којој се отвара више народних кухиња него радних места. Само он зна колико је тешко седети у влади чији је први потпредседник једном ово рекао: „Ви сте, господине Динкићу, не могу да тврдим са сигурношћу да сте највећи, али један од највећих пљачкаша у савременој историји Србије, и у то нема никакве сумње”.

Иван Мркић: За разлику од осебујно амбициозне биографије његовог претходника, садашњи шеф дипломатије има само каријерни курикулум вите попуњаван 34 године. Чак помало досадан за земљу која тврди да воли професионалце, али потајно прижељкује падобранце. Ваљда ће повратити част дипломатској служби. Ваљда неће допустити да се мењају они који знају посао а запошљавају страначки кадрови који не само да не знају језике, већ и како се држе нож и виљушка.

Верица Калановић: Просто ме дирнула у срце објашњењем да је важније да деца у зајечарским школама не носе рукавице у учионицама него да директор „Србија шума” буде изабран на конкурсу. Не сећам се да се кандидовала за директора школе, већ на листи која је на све мегафоне говорила о департизацији. Брига за човека или брига за државу. Зашто би се то искључивало.

Милутин Мркоњић: Неимару свих коридора сурово је остављен само онај под редним бројем 10, што је заиста мало за министрове габарите и апетите оне аждахе са његове мајице. Остајем дубоко ганут изјавом једног од двојице најсиромашнијих министара прошле владе да је важније градити него хапсити. Ваљда човек зна шта су приоритети.

Велимир Илић: Откако му је са надлежног места речено да из главе избаци и сваку помисао на „крадуцкање”, министар асфлатни се преподобио. Када може читав свет, може и Србија да за Коридор 11 користи кинески капитал, закључио је он уз помоћ пријатеља. То што се установило да су Азербејџанци скупљи, ваљда неће да доведе до уклањања споменика слободару Алијеву из београдског Ташмајдана.

Никола Селаковић: Претходници су га лишили хашког баласта, што не значи да млађаног асистента не чека много посла. Министар за уклањање неправде, како себе зове, мораће да надгледа шта је са судијама Уставног суда којима је извесни „Преки суд, Црна рука – Апис” упутио смртну пресуду. Амнестијом је несумњиво обрадовао оног Уроша, али бих волео да 2013. обрадује и оне који страхују од распомаме крајње српске деснице. Пазите на Образ и на образ.

Горан Кнежевић: Испоставило се да није тек тако 2007. као први човек Зрењанина добио награду „Градоначелника са визијом”. Бивши партијски саборци из ДС-а покушали су, без икакве визије, да га одстреле за пример али испоставило се да су му учинили услугу. Вратио са као тица Феникс. Тако брзо, да је прво постављен за министра а тек потом ослобођен оптужби. Сиц трансит глориа мунди: он у министарској фотељи, његов претходник у притвору.

Жарко Обрадовић: Наследник просветитељске линије Светог Саве наставља на трону свеколиког српског (не)образовања, мисију започету у претходној влади: тапкај у месту да би изгледало да се крећеш. Жалио се да током четири године на Јавном сервису није успео да добије сат времена за емисију која би се бавила значајем образовања и науке за развој Србије. Један сат! Па чиме би га попунио?

Славица Ђукић-Дејановић: За земљу којој су и даље неопходне многе дијагнозе, док њено становништво троши рекордне дозе „бенседина”, неуропсихијатар је прави избор за министра. Више бих волео да коначно покрене реформу здравства него да се изненађује што у Лувру нема ниједне српске иконе.

Зорана Михајловић: Изглед вара. Она је Индијана Џонс: хоће да зна шта је са милијардама које су прошле кроз сектор енергетике без трагова у резултатима. Сматра да је Србија енергетски небезбедна држава у гасу, нафти и струји. Показује висок напон према ЕПС-у, „Србијагасу”. Решена је да одложи поскупљење енергената. У својству првог еколога у чишћење Србије кренула је „чишћењем” Оливера Дулића и успостављањем строгих критеријума контроле новца. Па да видимо.

Братислав Петковић: Сада се види шта добијете када на изложби „олдтајмера” служите „ишлере” уз родољубиво појање листе културњака-непатриота које треба елиминисати. Добијете цицвару. Осебујне, рекло би се леонардовске биографије – драмски писац, редитељ, колекционар, аутомеханичар, тркач, посластичар – замишљен је да буде општеприхватљив, али је нашироко оспораван. Власник камерне сцене „Модерна гаража” уселио је у културу херојски патос, проблематичне националисте и антисемите.

Милан Бачевић: Само злобници могу да тврде да је као природни ресурс владе откривен зато што је таст најстаријег сина шефа државе. Нипошто. Њему је у задатак додељено да отвара руднике које су на овим просторима затрпали још стари Саси. Али и да утврди шта више вреди: никл или човекова околина питоме Шумадије. Што признаћете нису лаки послови.

Алиса Марић: Показала је да стручност може да иде испред политике, али сумњам да ће јој сва велемајсторска познавања најмисаоније игре и све шаховске комбинације помоћи за увођење реда у овдашњи спорт. Рецимо посрнули фудбал. Чекам да разјасни зашто клубове који обрћу милионе евра од продаје играча морају да спасавају порески обвезници, а да их нико ништа није питао. Зашто се тако нису спасавала пропала предузећа?

Сулејман Угљанин: Ибн Суљо бин Вечити бин Величанствени српске сцене, коме је министарство без портфеља гарантовано не рођењем у Косовској Митровици већ санџачким педигреом. Турци га воле, држављани Србије бирају. Он ужива у ресору коме је садржај дао сопственим именом.
За крај један мени драг виц: Знате где ће у Србији ове године бити најскупљи дочек Нове године? У Централном затвору. Улаз је најмање шест-седам милиона евра на рачуну.

Срећна Нова година!

* Аутор је искључиво одговоран. Министрима свесно ништа није пожелео за 2013. Они сами себи пожеле најлепше. И у најбољој су позицији да жеље остваре.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.