Петак, 06.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сејао ветар, пожњео олују!

Својим „Писмом студентима који студирају у иностранству” Добрица Ћосић је веровао да ће по ко зна који пут пожњети пажњу и дивљење јавности, сејући своје рециклирано, патетично мудровање о историјској угрожености српског народа.

Али, уместо уобичајених удворничких, кукавичких похвала добио је, неочекивано за многе, директне, бескомпромисно критичне, аналитичке одговоре студената из земље и дијаспоре, као и од Социјалдемократске омладине (СДО). Заједничко овим писмима је јасно указивање на његову личну одговорност за беду и сиромаштво у земљи, за судбину генерација које су напустиле Србију али и не-праштање за злочине почињене у недавним ратовима.

Ови зрели, самосвесни одговори дају драгоцено различиту слику о младима у Србији, слику иначе пуну негативних предрасуда и најчешће увредљиво омаловажавајућу. Притом, одговори су стигли са „левице” – како се изјаснио један од студената и од СДО који има много јасније леве позиције од опортунистичке, успаване, тзв. социјалдемократије у Србији. Имајући све то у виду, ова писма су велики разлог за оптимизам. Позивам вас све да их у целини прочитате на Интернету. У свом тексту покушаћу да фацилитирам сучељавањем само по питању повратка студената у земљу.

Смернице је од Ћосића „наручила” Организација српских студената у иностранству (ОССИ), која је на својој Скупштини између осталог истакла да за „15 година, колико постоји њихова организација, немају своје просторије и да су кроз разговор с председником САНУ добили уверавање да ће их добити у оквиру Академије”!?! Ово већ само по себи говори о њиховом неупитном патриотизму који се на сајту ОССИ потврђује кроз ћириличне препеве као што су „Студира хемијску и физичку биологију (chemical and physical biology)”.

У свом писму Ћосић позива да се студенти врате: „Организујте се у братство истине за ширење историјске истине о свом народу кога је демонизовао и озлочинио непријатељ. То је услов нашег часног опстајања. То је ваша животна мисија, људска, интелектуална, патриотска.”

Свој одговор, Милош Чирић са Универзитета уметности започиње са „Непоштовани Добрице Ћосићу”, па наставља „Зашто ме не занима ниједна реч коју сте у овом писму написали? Прво, дела писаца расиста не читам. Човека који, навешћу само један пример, косовске Албанце назива политичким, социјалним и моралним талогом Балкана, после терора који је над њима спровела држава на чију је политику имао одлучујући утицај – не треба питати за судбину студената, не треба га питати ни за шта, осим уколико се тај разговор не одвија у судници.”

На речи „Сто паметних и храбрих, образованих и поштених Срба, ако се организују и жртвују за опште добро, могу да препороде и спасу Србију.”, СДО му одговара:Ви који уживате у својој незаслуженој слободи, Ви кажете сто паметних, храбрих, образованих и поштених Срба. Ми кажемо сто паметних, храбрих, образованих и поштених грађана и грађанки Србије. Нас не интересује национално опредељење грађана и грађанки који би да помогну да Србија изађе из кризе.” Чирић додаје: „Лицемерно је и перверзно да се баш ви (као један од одговорних за ’одливање памети, знања и маште.... што представља можда, највећи пораз у последњим деценијама криваца Србије’) јављате са саветима студентима, прекорним тоном, да их учите памети и позивате да се врате.”

Марко Симоновић који студира у Утрехту пише: „Мислим да ни Вама није сасвим јасно, ни ко смо ми, ни шта бисте с нама да се сутра вратимо. Тачније, мислим да сте погрешно испланирали још једно ‘померање становништва’. Ми бисмо, када би нас неко сутра ‘телепортовао’ у Србију, са свим нашим знањима, навикама и уверењима, били далеко несрећнији и дисфукционалнији од просечног грађанина Србије. Ми смо, господине Ћосићу, углавном у поодмаклом стадијуму бикултуралности, осећамо се код куће и у Србији и тамо где живимо, и не мислимо да смо због тога збуњени или спутани. Ми волимо странце, говоримо њихов језик, живимо са њима и знамо да не постоји ‘непријатељ’, који је ‘демонизовао и озлочинио’ наш народ... Ми смо непланско, неидеолошко и неконролисано мешање међу становништвом, ноћна мора сваког етничког чистунца. У том смислу, пазите кога позивате у своје пројекте.” СДО завршава са: „Ми, који смо остали у Србији, и упркос свему не желимо да одемо, смо Вас већ победили. Нас нисте успели да отерате из наше земље.”

Овај дијалог две генерације, два концепта Србије, можда је најбољи одговор на исконструисану, спиновану тезу о „помирењу” прве и друге Србије. Срећом, очигледно постоји и трећа: млада, образована и одлучна, спремна да ради, а не да жртвује у борби за модерну Србију. Разлог за понос.

Миљенко Дерета  

Оснивач Грађанских иницијатива

Коментари64
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.