Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Милан, Салихов унук

Стари клавир (фото сервис sxc.hu)

Тог пролећа и лета све је било као у лепој причи. Десетогодишњи Милан Беговић све чешће седа за клавир и свира мелодије које је научио пре две-три године. У Грацу, у Аустрији, тај пијано је за њега као нека светиња. Свакодневно га милује и чисти, отвара и свира и понекад, тихо у себи, заплаче када погледа у слику која ту стоји још од прошле јесени. То је слика ње-говог деде Салиха Беговића, новинара из Добоја, мог пријатеља.

Дан пре почетка рата у Добоју, другог маја 1992. године, бежећи од хаоса, ја сам кренуо за Београд и дао кључеве свог стана Салиху да узима пошту и пази на моје ствари. Мој пријатељ хтео је да сачува и свој, и мој стан. Само дан-два после, један ''војник'', провалио је у мој стан, побацао све књиге, новине и рукописе. Након извесног времена, тај ''српски борац'', како је написао на вратима мог стана, и како сам касније чуо, провалио је у туђу кућу. У мом стану остала је пустош... Недуго затим, специјалци из Ниша или Новог Сада без разлога су ухапсили Салиха, испребијали га и када је био на ивици живота и смрти спасао га је један полицијски инспектор из Добоја, наш заједнички пријатељ.

Неколико његових и мојих познаника успели су Салиха да довезу у Београд, лекари су уложили огромне напоре да мој пријатељ оздрави и затим отпутује у Италију, у Милано, где су већ били његова супруга Борка и кћерка Звјездана, које су побегле из Добоја, у предвечерје рата. Ја сам већ био стигао до Немачке... Салихов син Мирсад је још пре почетка рата у Босни побегао у Немачку, а затим се преселио у Аустрију.

А сада, да се за тренутак вратимо одавде, са избегличких одисеја, до младости, у шездесете године двадесетог века, у време када се Салих Беговић, тада млади учитељ у једном селу, код Дервенте, заљубио у своју колегицу Борку. Пошто су хтели да се венчају, време је било да упозна и Боркине родитеље, у селу Осињи. За представљање узео је име Саво (ми се тада нисмо познавали) и већ при првом сусрету, дружељубив и срдачан Саво, то јест Салих прирастао је за срце Боркином  оцу и целој фамилији. Великодушно су га прихватили и пригрлили, све предрасуде су нестале и Салих је могао да ожени Борку.

Пријатељство између Боркиних родитеља и Салиха било је искрено, чврсто и трајно. У знак међусобног уважавања и поштовања, први Салихов унук добио је  име Милан, по Боркином оцу. Дакле, Милан има зета Салиха, а Борка је са Салихом родила Мирсада. У Аустрији, Мирсад је оженио Ољу из околине Добоја, чији се прадед такође звао Милан и који је, како је Салих причао својој деци, био  добар човек као и Боркин отац. Зато су Мирсад и Оља свом сину, Салиховом и
Боркином унуку, дали име Милан...

И, ево нас сада у другој половини прве деценије двадесет и првог века. Салих живи у Италији, његов син Мирсад у Грацу, унук је већ порастао, деда га често посећује и прича му о два Милана, два добра човека.

Трећег Милана у овој причи, дечака Милана Беговића, привлаче музика и страни језици, он говори немачки и учи енглески. И тако, једног дана, у мају, док заједно шетају по Грацу, веселе се пролећу и лету, грле се, причају занимљиве детаље из својих живота, купују сладолед или грицкају кокице, унук замоли деду да сврате у једну музичку продавницу. Ту се Милан просто заљуби у клавир и каже деду да понекад слуша како неки дечак, у његовом суседству, лепо свира, баш на клавиру.

Као и сваки добри деда, Салих свом унуку купује пијано. После је све било као у каквој лепој причи. Милан је ишао у музичку школу, научио да свира, деда је долазио из Италије у Грац да га слуша. Све је то снимао и носио у Милано да као пензионер, по цео дан, ужива слушајући и Моцарта, и песме из Босне, и Бетовена, и мелодије из Србије, и... Унук и деда су најчешће и најлепше комуницирали преко музике и оба су то доживљавали као своје дивне тренутке...

С почетка јесени 2010. године Салих је обећао унуку да ће се опет видети најкасније за Нову, 2011. годину. Пре тога отишао је у Босну, у свој Добој, и отуда ми јавио да и после непуних двадесет година још чува кључ од мога стана и да једва чека да се видимо. Послао је и две разгледнице из Добоја – унуку у Грацу, и мени на Флориду.

У животу, на жалост, често не буде онако како желимо и замишљамо.

Средином новембра стигла је вест да је мој пријатељ Салих Беговић умро после кратке болести. Сви смо били тужни, а најтужнији Милан. Ставио је дедину слику на клавир. Рекао је млађем брату Тиму и старијој сестри Ванеси да морају пазити на пијано, то им је најлепша успомена. Ванеса, будућа глумица и мали Тим понекад, са Миланом, седну за клавир, свирају и слушају омиљене дедове мелодије. Чуваћу овај пијано док сам жив, заветовао се Милан, Салихов унук.

А, у пролеће прошле године, Милан Беговић почео је да учи и кинески језик, јер су се он и деда договорили да ће једног дана посетити Кину и отићи на Велики зид да тамо прошетају и да се сликају...

Саво Петровић, Сент Питерсбург, Флорида.

................

НАПОМЕНА: Молимо вас да имате у виду да није дозвољено преносити текстове са рубрике без претходног писаног одобрења аутора и Политике Online јер се тиме двоструко крше ауторска права. Непоштовање ове забране произвешће законске последице. Редакција.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.