Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сукцесија имовине СФРЈ: БиХ враћа Србији двор у Анкари?

Краљ Александар је направио копије београдских дворова у Анкари на земљишту које је добио на поклон од Кемала Ататурка (Фото Д. Јевремовић)

„Неке ствари у вези са сукцесијом мораћемо мало другачије да поставимо”, каже Оливер Антић, кога је влада недавно именовала за новог високог представника Србије у Сталном мешовитом комитету за питања сукцесије некадашње СФРЈ.

Иако до сада постигнути договори у вези са овом „оставинском расправом ”, која траје већ 12 година, између пет држава наследница некадашње заједничке државе, не могу да буде подвргнути ревизији, будући да за сукцесију нема вишег тела од поменутог комитета, Антић је уверен да уз добру вољу свих страна неке ствари могу да се превазиђу. „Логично је и природно да се нека од постигнутих решења коригују тако да то одговара и једној и другој страни”, каже он за „Политику” и додаје да „већ има позитивних сигнала у том правцу, рецимо из Босне и Херцеговине”.

Шта је то што највише „боде очи” у до сада постигнутим договорима међу наследницама бивше СФРЈ?

Истичући да су нека договорена решења „потпуно апсурдна”, наш саговорник, професор Правног факултета и саветник председника Томислава Николића, указује да права решења јасно произилазе из историје и логике. То илуструје примером земљишта у Анкари, које је Кемал Ататурк поклонио краљу Александру, у изузетно лепом, атрактивном делу тог града. Српски краљ је чак направио копију београдских дворова, оних у којима је данас Председништво Србије и Скупштина града, и у Анкари подигао такве објекте. „Е, сад је неко то ухватио и тај један двор и пола хектара дао БиХ, што је потпуни апсурд, а управо то је слика београдског двора. Значи, то је нешто што је и културно и историјски везано за Србију и нешто што симболизује Србију”, наглашава Антић, који такав потез заиста не разуме.

„То је исто као да је било где у свету направљена нека зграда амбасаде у облику неке карактеристичне сарајевске грађевине, која чак има везе и с неким симболом ислама. Верујте, не би ми пало напамет да то тражим и да малтретирам људе и да, без обзира на то да ли то одговара, због вредности, ми то узмемо. Рекао бих: Нећемо тако; културније је да ово припадне вама него нама, а разлику ћемо надокнадити, пребићемо се на други начин”.

Упитан да ли Србија рачуна с тим да ће БиХ пристати да се ова имовина врати, одговара потврдно, јер „сви виде да то нема никакве везе са логиком”.

Постоји, иначе, још неколико таквих случајева које би, према Антићевим речима, требало преиспитати, али у овој фази разговора о сукцесији не може да открива о којим је објектима реч.

Некадашња Југославија је добијала земљиште за своје амбасаде у свету баш због тога што је давала земљиште у Београду за амбасаде или резиденције појединих земаља. „То не може да уђе у свеопшту расподелу”, сматра шеф српске групе за сукцесију.

Њега, додуше, поједини лоши потези са српске стране кад је реч о сукцесији не чуде, јер су у послове расподеле имовине некадашње заједничке државе били укључени и људи којима право није струка. Каже незамисливо је то што „главни правни саветник” Министарства спољних послова у питањима сукцесије у прошлој влади – није био правник, штоје „исто као да главни хирург није завршио медицину”.

Антић је посебно незадовољан оним како се споразум о питањима сукцесије, потписан још јуна 2001. године у Бечу, примењује у Хрватској. Реч је о великој имовини српских банака и фирми које су пословале на тлу Хрватске која није враћена Србији, а о чему су, како подвлачи, претходне српске власти ћутале. „Сад ћемо да пишемо свима у Европи”, истиче Антић и објашњава да ће „сви релевантни фактори” у ЕУ бити обавештени да Хрватска, која, као што је познато, ускоро улази у ЕУ, не примењује договорено и вуче хипотеку.

„Јер ту нема шта, то је само примена, а о томе нема преговора. Ако ишта има (од те имовине), а ја сумњам у то, могуће је натурално да се врати. Они то сада могу само да исплаћују у новцу”, каже Антић и тврди да Србија поштује споразум и да није распродала хрватску имовину.

У процесу сукцесије најдаље је напредовала деоба дипломатско-конзуларних представништава некадашње СФРЈ. Антић у вези са овом деобом каже да још има спорних објеката, за које ће бити пронађено решење, управо узимајући у обзир спорне критеријуме о којима је на почетку говорио.

У марту прошле године објављено је да је Србија приликом последње расподеле објеката дипломатско-конзуларних представништава бивше СФРЈ, која је обављена у Загребу, у Јужној Америци и Африци добила објекте у Перуу, Венецуели, Египту, Уганди, Конгу и Замбији.

Упитан где ће бити следећи састанак представника земаља сукцесора СФРЈ Антић одговара да то увек може договором да се одреди.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.