Народна банка стабилизовала динар

Курс динара већ месецима је стабилан, а ових дана домаћа валута и додатно јача, па тако „прети” да се спусти и испод 112 динара за један евро. За већину наших грађана, уколико изузмемо извознике, то је свакако веома добра вест. С обзиром на то да смо више навикли на турбулентност динара, а неретко последњих година и пад вредности уочи новогодишњих празника поставља се питање до када можемо да рачунамо с овим „благостањем”.

Горан Николић из Института за европске студије каже да је стабилност динара последица мера Народне банке Србије.

– Централна банка је последњих месеци неколико пута подизала референтну каматну стопу, променила је и структуру обавезних резерви, а ефекте још показују и субвенционисани кредити, јер су по том основу банке пласирале динарски еквивалент од 600 милиона евра. Ту је и ефекат психолошких очекивања, а она су сада на страни стабилности динара – сматра Николић.

По њему, НБС не би смела да дозволи даље јачање динара, јер би тако угрозила конкурентност привреде. Зато очекује да наредних дана НБС реагује у обрнутом смеру од онога што је чинила прошле године, а то је да купује евре на међубанкарском тржишту.

Подсећања ради, централна банка је лане, ради спасавања динара продала 1,348 милијарди евра, а само једном је интервенисала у обрнутом смеру и то 15. октобра када је купила пет милиона евра.

Сарадник Економског института Иван Николић подсећа да је курс домаће валуте стабилан већ месецима и прогнозира да ће такав остати и у првој половини године. По њему узроци поменуте стабилности су рестриктивна монетарна политика НБС и то што је држава обезбедила средства за сопствено финансирање у иностранству.

– Самим тим што је држава задовољила своје потребе за девизама смањила је и тражњу за њима на домаћем тржишту – каже Николић.

Он сматра да тренутна реална ефективна вредност динара, мерено међугодишње, показује да вредност динара стагнира што значи да није дошло до губитка ценовне конкурентности, па сходно томе нема ни разлога за интервенције НБС како би смањила вредност динара.

За Драгована Милићевића, разлоге за ову мирноћу на девизном тржишту пре треба тражити у томе што је јануар традиционално, због празника, месец са најнижом привредном активношћу. Нема плаћања која би повукла тражњу за девизама, нема великог промета на берзи.

– То што је ранијих година уочи Нове године падала вредност динара било је одраз шпекулативних радњи банка које су курс тако повећавале ради отплате кредита. НБС је сада то успела да спречи – каже Милићевић.

Иако у Народној банци у свакој прилици истичу да они нису задужени за курс, већ за стабилност цена, чини се да су својим мерама ипак више ефекта постигли баш на пољу курса динара. Отуда не морају ни да страхују да ће им се раст курса прелити и на цене. Јер, иако је лане НБС циљала инфлацију од максималних шест одсто, чињеница је да је, према последњим подацима за новембар достигла 11,9 одсто.