Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Закони европски али не штите домаће акционаре

Катарина Ђулић и Тања Кузман

У Србији готово да нема акционара, нарочито мањинских, који нису изиграни или преварени. А колико ли је тек оних који су ојађени приватизацијом предузећа у коме су провели део или цео радни век?

То је, међутим, једна страна медаље. Друга је, како су утврдиле у свом истраживању Катарина Ђулић и Тања Кузман, професорице београдског Факултета за економију, финансије и администрацију, да се наши прописи, који регулишу ову област, готово не разликују од правила у ЕУ.

Међутим, што би неки рекли, наш случај је специфичан па се догађа да онога чега има у законима – нема у животу. Због тог раскорака „између нормативног и стварног”, имовина акционара и права која из ње проистичу, практично је без заштите.

Томе у прилог говори и чињеница да је Србија на дну лествице по „заштићености” акционара. У Извештају о конкурентности 2011–2012. Светског економског форума сврстана је на 140. место од 142. земље које су обухваћене извештајем.

Требало би, као што је то обичај у свету и записано у законима, да власници акција могу, буквално кад год им се прохте, да тачно сазнају како фирма послује, да контролишу и утичу на њено пословање, да им се исплаћују дивиденде и остварују капиталну добит.

Ко то, заправо, не штити акционара, а закон га обавезује, и плаћен је, да га штити? Ауторке прилога „Заштите права мањинских акционара: правни оквир и примена”, објављеног у последњем издању „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке, недвосмислено указују да надлежни судови и Комисија за хартије од вредности не раде свој посао.

„Уколико своје право акционар не може да заштити пред органима принуде, односно судовима и Комисијом за хартије од вредности, онда он не ужива стварну заштиту, иако је „на папиру” има – закључују Ђукић и Кузман. – Чак иако је скуп права датих акционару задовољавајући, јер су напредна законска решења усвојена реформом, он постаје бесмислен уколико се због неразумевања или недостатка легитимитета, правила масовно крше. Због лоших институција власник акција не може да обезбеди њихову принудну примену, што је чест случај у земљама у транзицији.

Ето одговора на питање – зашто у Србији још нема правог корпоративног управљања, акционарства и берзе и зашто власници акција приватизованих предузећа тешко или никако не успевају да заштите своја права. Због тога многи одустају. Грађани држе новац „у сламарици” или на штедним књижицама, а привреди једино преостају скупи банкарски кредити.

– Неодговарајући правни оквир за заштиту права мањинских акционара, као и специфични облици приватизација у земљама југоисточне Европе, довели су до њихове незаинтересованости да користе своје време и новац у борби са руководством приватизованих предузећа – закључују ауторке.

Ненад Гујаничић, брокер „Синтеза Инвест Гроуп”, не пориче да су права мањинских акционара слабо заштићена. Тврди да постоји само неколико фирми које се нису огрешиле о њихова права.

– Такве су, на пример, „Металац” из Горњег Милановца, „Галеника Фитофармација” или „Јединство” из Севојна – каже Гујаничић. – Реч је о компанијама у којима запослени и менаџери имају солидно власничко учешће или где је већинском власнику стало да направи добру корпоративну причу, као што је Нафтна индустрија Србије. По правилу, ове компаније исплаћују акционарима дивиденду у новцу, а то је најбољи доказ да се права мањинских акционара поштују. Али не само то, јер исплатом дивиденде компаније потврђују и своју снагу и здравље, док акционари добијају принос невезано како се креће цена акција на берзи.

Гујаничић се слаже да би спровођењем закона судови требало да делују превентивно, како би већински власници, доминантни акционари и директори, били одвраћени од намере да крше права мањинских акционара. Али и лоше пословно окружење и непредвидљив регулаторни оквир мами већинске власника да поседују 100 одсто власништва и да њихове компаније не буду котиране на берзи.

– Готово по правилу, осим „Газпром њефта”, свим иностраним већинским власницима било је у интересу да стекну што већи власнички удео, а ако је могуће и свих 100 одсто акција и да буду једини власник. Овај мотив је код домаћих већинских власника још више изражен – каже Гујаничић.

Сви се слажу да ће бити потребно много рада надлежних и времена да акционарство и берза у Србији поново оживе. Пре свега, каже Гујаничић, другачији однос државних органа, који би промовисали берзу и акционарство, а не само гледали да што пре продају државну имовину и попуне буџетске рупе. А колико је држави стало до акционарства, каже, показаће шта ће учинити са „Телекомом”.

– Ако превагне одлука да се „Телеком” прода, онда ће значити да држава нема интереса за развој акционарства, док би његовим листирањем на берзи и развојем корпоративне културе могла знатно да се поправи берзанска и акционарска слика у Србији – каже Гујаничић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.