Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бродом између сна и јаве

Замислите да усред Пожаревца, Сталаћа, Ниша и Лесковца пролазе бродови на пропутовању до Солуна, а одатле између европског и афричког континента даље до Атлантика. Управо о томе се размишља данас у Србији. Милан Бачевић, министар природних ресурса, рударства и просторног планирања, сматра да је дошло време да Србија добије канал који би спојио Дунав са солунском луком, преко Велике Мораве и Вардара.

Потенцијалне партнере за реализацију гигантског пројекта, који је планиран као друга европска пловна магистрала која каналом Рајна–Мајна–Дунав спаја Егејско са Северним морем, надлежни су потражили на Далеком истоку.

Бачевић је ове недеље у Кини разговарао о нацрту протокола о разумевању с кинеском компанијом „Чајна џазуба груп корпорејшн” на основу кога би требало да буде урађена студија изводљивости, озбиљне анализе и истраживања о могућности реализације тог пројекта. Његов одлазак бурно је пропраћен у јавности и парламенту, но без обзира на то пред крај радне недеље од Владе Србије је добио сагласност да потпише протокол.

 
Морава: има воде кад су велике поплаве Фото Танјуг

– Из петних жила гураћу овај пројекат. Прокопавањем канала Србија ће једним ударцем решити два проблема, суше и поплаве. Морава ће тако од плављења да штити 70.000 до 80.000 хектара најквалитетнијег обрадивог земљишта, и исто толико наводњаваће у сушном периоду попречним каналима. Пољопривредна производња биће утростручена. Радиће пет до седам хидроелектрана инсталисане снаге између 300 и 400 мегавата електричне енергије, а биће краћи пут од северне Европе до Егеја за 1.200 километара – ово су били аргументи којима је Бачевић, када је сео у министарску фотељу, образложио потребу изградње канала Дунав–Морава–Вардар за који се у предизборној кампањи залагао и председник Томислав Николић.

Србија би реализацијом овог пројекта, како је Бачевић објаснио, постала незаобилазан фактор у свим саобраћајним везама на релацији између југа Европе и средњег и западног дела континента. Оваквим пловним системом читава земља би се повезала са системом Рајна–Мајна–Дунав, који је од највећег значаја у Европи, али и са системом пловних токова Роне и Сене у Француској, као и Одре и Висле у Пољској и Чешкој. Бродови са тих пловних путева би се преко Мораве усмерили у Егејско море одакле се рачвају поморске везе према другим деловима јужне Европе, Азији и Африци. Изградњом пловног канала, како је рекао, набоље би се променио геополитички положај Србије и њен међународни статус.

Сама вест да министар у Кини ове недеље разговара о могућности реализације тог мегаломанског пројекта бурно је дочекана у парламенту. Опозиција га је оценила као нерационалан подухват који би земљу беспотребно гурнуо у дужничко ропство. Министар им је из Кине поручио да није отишао да задужи земљу, већ да са кинеским стручњацима разговара о изради просторног плана за тај канал.

Тренутно не постоји прецизна рачуница колико би коштала ова инвестиција, али према прорачуну из седамдесетих година прошлог века улагање је процењено на 15 до 17 милијарди долара, у шта су били урачунати и радови на територији Македоније и Грчке.

Бачевић је раније рекао да за овај пројекат не треба узимати кредите, већ треба размишљати о финансирању кроз

Он је ре­као да ће стратешко партнерство или концесију. Управо Кина се помиње као један од озбиљних стратешких партнера.

 

И Милутин Мркоњић, министар саобраћаја је покушао да објасни посланицима да се идеја о изградњи канала Дунав–Морава–Вардар налази у фази припреме и да ће се након што буду урађене студије изводљивости знати да ли ће пројекат бити исплатив. Тек тада ће Влада Србије изрећи свој став.

Исправној одлуци, да ли треба улазити у изградњу, треба да претходи неколико важних корака, упозорава Владимир Бајић, директор ПИМ-а, предузећа које је седамдесетих година направило идејни пројекат пловног пута Морава–Вардар, који каже да би најпре требало направити чврсте међудржавне уговоре са Македонијом и Грчком, преко чијих територија би канал пролазио. Потом би све три земље требало да ураде просторне планове. И на крају би дошла озбиљна студија оправданости која би обухватила 10 до 15 значајних аспеката. Помоћ кинеских стручњака при изради студије и просторног плана, према његовом мишљењу добро је дошла, јер ова земља има огромно искуство у пројектовању и изградњи канала.

– Једно од озбиљних питања на која студија мора да одговори јесте да ли има довољно воде за пуњене тог канала. Тренутно нико нема прецизан одговор. Са друге стане треба утврдити за шта ће тај канал да служи. И оно што је најважније да ли има довољно робе чији транспорт би могао да покрије трошкове изградње и одржавања канала. Јер само годишње одржавање износи око пет одсто инвестиције – објашњава Бајић.

Он каже да овај подухват јесте грандиозан, али није компликован за градњу.

– Нешто слично у Србији већ постоји. То је хидросистем Дунав–Тиса–Дунав, који је заправо моравски канал у малом – додаје директор ПИМ-а.

Маријана Авакумовић

-----------------------------------------------------------

Шта су рекли посланици у Скупштини Србије

Божидар Ђелић, посланик ДС-а: Изградња пловног канала Београд–Солун потпуно је нереалан пројекат и бићемо жестока опозиција сваком покушају да се Србија задужи 12 милијарди долара за тако нереалан подухват, који је неће извући из кризе

Бојан Ђурић, посланик ЛДП-а: Србија нема ниједан ресурс с којим би ушла у реализацију тог пројекта, „осим ако Бачевић и Николић мисле да то буде радна акција и споменик њиховој мегаломанској власти”. „Не знам са чиме ће се то градити. Ми немамо 12 милијарди долара, немамо компаније које би градиле канал и не знамо тачне услове задуживања”

Донка Бановић, посланица ДСС-а: Ако користимо само седам одсто постојеће водне мреже, какав је интерес Србије да улаже у канал. Изградња би коштала око осам милијарди евра, што би значило још већи дуг и дужничку кризу у коју би Србија ушла

Верољуб Арсић, посланик СНС-а: Тај пројекат може добро да донесе Србији. О томе је потребна расправа, а не да се унапред осуди на неуспех

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.