Јануарски громови

Гром загрме на Светога Саву, усред зиме кад му време није. Не баш из ведра неба, али доста неочекивано. Влада са Дачићем на челу, ђинђићевски се изборила против Николићеве „коштуњаве” платформе. И док премијер сваку реченицу почиње са ја, као шеф државе, Николић му се отворено меша у посао. Само што му није најурио госта из Хрватске.

А онда се догодило и оно чудо да тај исти социјалиста, баштиник комунистичке партије, врати мошти краља Петра Другог у Србију. Оног истог дечака коме је маршал Броз забранио да се врати кући, уз овације комуниста: „То, царе!” Тако смо најзад вратили краља. Још само да нам се врати отаџбина.

Том приликом највећи српски монархиста, Александар Карађорђевић, захвалио је социјалисти „Браво, Ивице!”. Што су и окупљени Срби разумели. Имам утисак да ће пре Тома Николић да научи енглески него српски престолонаследник српски.

Уосталом, лично сам на ТВ видео како Тома разговара са светским лидерима у Чилеу, без помоћи преводиоца. Додуше, уз малу помоћ руку.

Чудо је да наши нови лидери бескомпромисно хрле у Европу, а на положаје постављају тврде патриоте, који запуше нос чим се помене ЕУ. Дође ми да посумњам како је у питању некаква тактика, јер их толико млако критикују они из ДСС-а, као да су у дослуху.

А онда је држава показала оно што се деценијама очекује од ње – да је заиста држава. Изместила је онај споменик у Прешеву, на гунђање „слободноумних” и Балканаца и Европљана, који не воле да се узнемиравају мртви. Као да испод хиљаде порушених гробова на Косову не леже такође мртви. Додуше, Срби.

Десио се овог месеца скандал и у Српској aкадемији фудбалског знања и уметности – Црвеној звезди. Легенда ударила заменика легенде. Толико да се зна ко пуца пенале. Тај гром је заташкан брзином муње, а све у заштиту српских националних интереса.

Све остало је стандардно: пливамо са Косовом о врату, Вучић не посустаје растурајући мафију и убирући подршку грађана, Динкић обећава бољи живот, али уз помоћ реприза РТС-а... Иде фебруар, кад маца долази на вратанца.