Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бекство из 21. века

Србија је још једном одлучно окренула леђа напретку. Страх од самоувида и неизбежних промена које тај самоувид намеће, поново се невешто прикрива сужавањем слобода, самодовољношћу и самоизолацијом. Имагинарна слика Србије се чува ограничавањем слобода мишљења и удруживања, нападима на НВО и незапамћеном рестрикцијом улагања у културу. То није ново ни као стратегија ни као начин на који се кампање против ових „простора слобода” воде. (Једини мали куриозитет је да се на листи „дежурних криваца”, шпијуна и издајица нашла и женска група која се искључиво бави заштитом жена од насиља?!) Обрачун са модерношћу, заправо обрачун са идејом о Србији у Европи,никада није завршен. Он се води као Први светски рат, рововски. Нову поделу власти један део победничког блока схватио је као позив на јуриш на људска и мањинска права и прилику за освету свима који се не уклапају у њихову дефиницију патриотског деловања.

Много непријатнија и дугорочно штетнија су догађања у области културе. Култура у најширем смислу и уметничко стваралаштво јесу простори слободе, индивидуалног тумачења стварности, простори нових идеја. Истовремено су и доказ да је индивидуална слобода могућа. Она се показала као неукротива чак и у репресивним системима као што је био совјетски и зато треба прећи са речи на дела и штету свести на минимум:смањени, увредљиво мали буџет за културу, именовање партијскихподобника на кључнефункције у културним институцијама, најаве патриотских приоритета за улагање средстава, нула динара за кинематографију, прекид проба представе Синише Ковачевића у Народном позоришту итд.

Започета је својеврсна мала српска културна револуција, која као и она давна кинеска, има за крајњи циљ дисциплиновање кроз страх и наметање једне идеологије. У нашем случају, кроз вредности које се промовишу, провејавају традиционализам и непримерен утицај цркве. Део тог процеса, најављујући стратегију културне политике, објаснио је министар културе Братислав Петковић у свом интервјуу за Радио Београд. „Смисао културе је да слави врлине”,каже министар Петковић! На то човек заиста не зна како да реагује осим да посакрива „неподобну половину” своје библиотеке, између осталог сабрана Шекспирова дела, пре него што крену да их забрањују. У „одбрани врлине” министар као приоритете није навео ни Народни музеј, ни Музеј савремене уметности већ је поносно најавио отварање музеја Српске православне црве и завршетак музеја Историје Србије (ради обележавања 100 година Првог светског рата). Под тим налетима славне прошлости сећа ли се више ико данас утопистичке идеје да Београд 2020.постане престоница културе?

„Нема опасности од цензуре”,каже министар. „Уосталом код нас праве цензуре никада није било, чак ни у оно, Титово време, када се ’само’ тачно знало шта се сме а шта не!” Ово несхватање правог значења речи нам указује на дубину претње јер се прописивање „шта се сме а шта не” неће сматрати цензуром или гушењем слободе.

Посредни разлог за додатну стрепњу је чињеница да за кинематографију није предвиђен ниједан динар. „Уосталом, наш филм често Србију приказује у лошем светлу”,каже министар. Начин сликања српског свештеника и српске жене на екранима нас ,,ружи” по свету још од времена црног таласа! ЦРНИ ТАЛАС! Више одтридесет година чекало се на нови обрачун са оним делом нашег уметничког стваралаштва који нам је обезбедио значајно место у светској кинематографији.

Боже, НЕ сачувај!

У двадесет првом веку укинути улагања у кинематографију јесте најеклатантнији пример неразумевања времена у коме живимо и непристајања на његову демократичност. Контрола дистрибуције тих „црних слика” се због нових технологија више не може контролисати затварањем биоскопа! Зато „субверзију” треба сасећи у настајању, спречити њихову производњу. А то данас ставља под сумњу све власнике мобилних телефона који се у тренутку могу одметнути међу филмске ствараоце...Ланац без краја.

Уосталом, замислите филм субверзивног аутора коме је инспирација „Улазак воза у станицу” браће Лимијер! Како би то негативна слика данашње Србије била: наша железничка станица, наш воз и тмурна лица осиромашених, безнадних путника.

Зато вероватно на многим нашим станицама још стоји знак са прекриженим фотоапаратом. Снимање забрањено!

оснивач Грађанских иницијатива

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.