Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Гугл” помаже издавачима да зараде на интернету

Ерик Шмит и Франсоа Оланд потписали споразум после вишемесечних преговора (Фото Ројтерс)

Компанија „Гугл” и француски издавачи и влада недавно су у Паризу постигли споразум који америчког гиганта обавезује да оформи фонд вредан 60 милиона евра за помоћ традиционалним медијима у сналажењу на интернету.

После више месеци преговора, француски председник Франсоа Оланд и извршни директор „Гугла” Ерик Шмит потписали су споразум који предвиђа да ће највећи светски претраживач показати француским новинским кућама како да више зарађују на својим електронским страницама. „Гугл” је обећао да ће заједно са издавачима пробати да дође до решења како да новине привуку више огласа на своје сајтове и како да искористе максимум од дигиталног маркетинга.

Шмитовим потписом на споразум, компанија из Калифорније избегла је обавезу да листовима плати сваки пут када њихов онлајн садржај уврсти у своју претрагу. Као и издавачи у Немачкој, Италији и Белгији, и француски листови су месецима уназад захтевали да технолошки џин са њима подели зараду до које долази захваљујући њиховом медијском садржају. „Гугл” је одбио да открије да ли ће се и како новац од маркетинга делити, али је потврдио да „опорезивања” неће бити.

– Француска је поносна што је постигла споразум са „Гуглом”, првим такве врсте у свету – саопштила је Јелисејска палата.

Из Оландове канцеларије кажу да ће џин „помоћи транзицију штампе у дигиталну форму”. Иако је последњих месеци „Гугл” имао бројне проблеме са европским издавачима, Шмит је у блогу истакао да је јака новинска индустрија значајна за његову компанију. „’Гугл’ ће продубити партнерство са француским издавачима, помажући им да повећају своје онлајн приходе, користећи нашу оглашивачку технологију”, написао је Шмит.

Белгијска влада је пре месец дана постигла сличан споразум са „Гуглом”, а под притиском су сада владе у Берлину и Риму. Немачки и италијански издавачи тврде да није прихватљиво да штампа губи новац и оглашиваче, а „Гугл” их добија захваљујући, између осталог, и њиховим текстовима. Немачка влада је зато у парламент послала предлог закона који од претраживача тражи да плате провизију тамошњим новинским издавачима сваки пут када наслове или делове њихових текстова користе у претрази.

Две стране сасвим различито гледају на чињеницу да „Гугл” избацује делове новинских чланака у својој претрази, као и да користи исте у свом сервису „Гугл њуз”, који од различитих медија слободно узима текстове и бесплатно их дели са корисницима интернета. Америчка компанија тврди да тиме медијски садржај чини видљивим на мрежи, као и да повећава број читалаца који, видевши нешто на „Гуглу”, одлазе на сајтове штампаних медија. Када бисмо за то платили, сматрају у „Гуглу”, то би било исто као када би таксиста плаћао ресторанима што им довозе госте.

– Наши претраживачи доводе до милијарди кликова месечно, а наша оглашивачка решења, у која смо уложили милијарде долара, њима помажу да зараде на том саобраћају – сматра Шмит.

Међутим, издавачи одговарају да се пречесто дешава да сурфер само прелети преко „Гугл њуза” уопште не улазећи на њихове сајтове. Од новог споразума се очекује да понуди технолошка и пословна решења за опстанак традиционалних медија на интернету, при чему „Гугл” неће делити профит већ само знање како да се до профита дође.

----------------------------------------------

Бразилци пресекли

Док Европљани покушавају да се договоре са америчком компанијом зарад обостране користи, три велика бразилска листа су одустала од приказа својих текстова на „Гуглу”. Они тврде да им претраживач уопште није повећавао посету, а да је ипак доста зарађивао на њиховом раду. „Гугл” је претходно одбио да овим новинама исплати провизију, тврдећи да би то био крај његовог пословног модела.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.