Петак, 28.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сексуалност између образовања и хумора

Фото З. Анастасијевић

Јасминка Петровић је написала више од 20 књига за децу, које су често награђиване. Међутим, једна је, по интересовању читалаца и издавача широм Европе, изазвала велико интересовање. То је „Секс за почетнике”, за коју су права купили издавачи из 24 земље.

Тема сексуално образовање у школама је драгоцена због проблема који су плод незнања. На пример: годишње у Србији има 5.000 абортуса малолетница, а још није утврђен број оних које ће се током 2012. породити, а још нису пунолетне! Али, из Министарства просвете још нема ни назнака да ће деца, у догледно време, добити и сексуално образовање.

Јасминка Петровић је рођена 1960. у Београду, где је и студирала шпански језик и књижевност. Бавила се маркетингом и новинарством. Учествовала је у програмима који подстичу дечју машту и стваралаштво. Удата је и има двоје деце.

О чему је све реч у књизи „Секс за почетнике”?

То је уџбеник настао са жељом да млади боље упознају себе и супротан пол. Књига има три поглавља: „Пре секса”, „Секс” и „Око секса”, а и теме: зашто је секс занимљив, тајанствен, користан и опасан. Ту је и прича о хигијени и здрављу. У овој књизи све ствари, па и „оне”, називају се правим именом.

Како је све почело?

Књига је настала као домаћи задатак у „Креативном центру”. Наиме, уредница Љиљана Маринковић предложила је илустратору Бобу Живковићу и мени да урадимо тинејџерску књигу о сексуалности „без длаке на језику”. До тада смо нас двоје као тандем створили много тога: рубрику Јајзи у часопису „Тик-так”, књигу „Школа”, много рекламних порука. Предлог уреднице смо схватили као креативни изазов. Рекли смо „да” и бацили се на посао.

Какав је био процес стварања?

Најпре сам морала да прочитам много стручних књига о сексуалности и пубертету. У то време популарне литературе о овој теми било је мало. Cећам се да смо имали безброј састанака на којима смо разматрали тему из свих углова. Дешавало нам се да после састанка Боб и ја уђемо у такси и наставимо ватрену дискусију о менструацији, ерогеним зонама или о влажним сновима, на запрепашћење таксисте.

Које тешкоће сте имали?

Главне дилеме су биле: како пронаћи праву меру између образовања и хумора, како саопштити деликатне појмове на отворен и занимљив начин, како упозорити на мрачне стране секса, а не произвести страх. У току писања било је девет верзија. Мерила сам сваку реч, избегавала двосмислене изразе како не би дошло до забуне. Неколико пута сам хтела да одустанем од рада. Без сумње, и Бобу и мени, ово је најтежа књига коју смо урадили.

У чему је још снага књиге?

И у Бобовим илустрацијама. Његов хумор растерећује, подучава, чика, прозива и лечи. Захваљујући његовим цртежима лакше се чита и разуме текст, без обзира на то да ли је реч о средству за контрацепцију, абортусу или маљавости. Све време је активан учесник књиге, па ако сам ја заборавила нешто да кажем, ту је он да то „исприча својим речима”. Он никада не прелази границу укуса и не остаје недоречен, чак и кад је реч о порнографији и еротици. Његове илустрације не само што прате текст, оне пишу књигу. Зато је јединствен и није чудо што на свету постоји толико „бобожаватеља”.

Ко су вам били сарадници?

Сарађивала сам с психолозима Дијаном Плут и Иреном Лободок-Штулић. Оне су пажљиво ишчитавале сваку верзију, а нарочито текст „између редова”. За мене су њих две биле као ликови из књиге – тетка Савета и тетка Цвета. Давале су ми сигурност и крила.

Ко је заслужан за успех?

Добар тим. Свако је дао свој максимум. Није било сујете, паметовања, утркивања. Нисмо размишљали шта ће рећи критика и „душебрижници”. Било нам је важно да књига буде на корист младим читаоцима. Статистика је деведесетих говорила да су свака трећа девојчица и сваки седми дечак сексуално злостављани. Данас је то свако пето дете.

Како живе страна издања?

Занимљиво је да су Енглези при куповини ауторских права тражили да се избаце мрачне стране секса, јер њима нису потребни текстови о абортусу, сиди и педофилији. У првој верзији Боб је проститутку нацртао као прасе испред месаре. Захтев Француза био је да се промени тај цртеж, како не би имали проблема са синдикатом проститутки.

А награде?

Немамо их иако књига непрестано доживљава нова издања.

Који пројекти су базирани на књизи?

Урађене су професионалне представе у Београду („Секс за почетнике”), Сарајеву („У лавиринту сексуалности”), Загребу („Љубав за почетнике”) и Стокхолму. Књига је, такође, била основа за разговоре, трибине, програме. Издвајам пројекат „Усуди се да питаш”, који су Швеђани финансирали три године. У пројекту су учествовала деца из Панчева и Бијељине.

А шта су вам казала ваша деца?

Њихови коментари су ми били од велике помоћи. Нарочито сам пратила шта ми говоре изразом лица. Кад преврну очима или се намрште знала сам да нешто треба исправити. А мој супруг Владимир је био главни лик у филму „Луде године”. То је први домаћи филм који је обрађивао проблем малолетничке трудноће. Протагонисти филма путовали су по СФРЈ и после пројекција разговарали с публиком. Била је то претеча свих данашњих радионица, семинара и округлих столова о теми – безбедан секс и млади.

-----------------------------------------------------------

Хрватска црква неће о сексу у школи

Колико се јавно говори о овој теми ?

Нешто је мањи блам да се прича о „оним стварима”, али, нажалост, и даље постоје предрасуде. Ништа није боља ситуација ни код наших комшија. Чули смо колика се прашина дигла и у католичкој цркви у Хрватској. Кад је тамошње министарство образовања хтело да уведе здравствени одгој у школе, где би се обрађивале и теме о сексуалности, свештеник Дамир Стојић био је против тога „по цену живота ”. На сву срећу постоје и у Хрватској нова издања: „Књига за девојке и њихове момке”, Виолете Бабић, „Моја прва књига о сексуалности”, Слађане Перишић...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.