Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јеремићево политичко раскршће

Вук Јеремић пред Уставним судом Србије поднео иницијативу за оцену уставности одлуке ГО Демократске странке (Фото Фонет)

Фронтови Вука Јеремића су све бројнији. Један је јуче отворио пред Уставним судом Србије подневши иницијативу за оцену уставности одлуке Главног одбора Демократске странке да министри који су били у претходној влади врате скупштинске мандате. Тиме његов сукоб са лидером ДС-а Драганом Ђиласом, кога сматра главним кривцем за недавно искључење из те странке, добија нови замах, иако демократе поручују да је за њих прича са Јеремићем завршена.

Тако се за њега отварају нови путеви у каријери али се он још не изјашњава којим ће кренути – да ли ће правити сопствену партију, хоће ли се, можда, удружити са другим ДС-овим изопштеником Душаном Петровићем, или ће се прикључити некој од постојећих странака. И, уз све то, да ли стварно, како се спекулише, има намеру да замени Бан Ки Муна 2016. године. Једино је, на ово последње, рекао да су приче на ту тему некоректне јер је он „један од најближих сарадника” генералног секретара УН.

Јеремићева уздржаност је, судећи по речима Ђорђа Вукадиновића, главног уредника листа „Нова српска политичка мисао”, разумљива, јер, каже, „не да он неће да нам каже, него ни сам не зна шта би”.

Према речима Весне Ракић-Водинелић, професорке Правног факултета Универзитета „Унион”, суд најпре треба у претходном поступку да се изјасни о томе хоће ли ту иницијативу узети у поступак или неће.

На питање у ком року би требало очекивати изјашњавање Уставног суда, у овој институцији су само рекли да ће се „поводом иницијативе Вука Јеремића, за оцену уставности и законитости Одлуке Главног одбора Демократске странке број 009/02-28 од 28. децембра 2012. године, формирати предмет, након чега ће се водити поступак у складу са Законом о Уставном суду, односно Пословником о раду Уставног суда”.

Та одлука, рекао је јуче Јеремић, по његовом дубоком уверењу представља кршење Устава Србије што је, како је навео „једно неподношљиво противуставно стање и покушај стварања партократије”. Ако се суд не сложи са њим, обећао је Јеремић, он ће поднети оставку на место народног посланика и његов мандат ће „аутоматски припасти Драгану Ђиласу”.

„Али ако се успостави да је Драган Ђилас натерао ГО на антиуставно деловање и тиме нанео, по мом дубоком уверењу, немерљиву штету угледу и кредибилитету ДС-а, тада очекујем од њега да поднесе оставку на све јавне функције”, рекао је Јеремић.

Претходно је Демократска странка саопштила да се Јеремић придружио онима којима не одговара опоравак ДС-а, наводећи да га из странке „није искључио председник странке, него Извршни одбор, са 43 гласа ’за’ и једним гласом против” и да је одлука Главног одбора ДС-а да странку у парламенту не могу представљати бивши министри донета са 250 гласова „за” и 21 гласом оних који су били против или уздржани.

Шта ће сада урадити Вук Јеремић? Вукадиновић процењује да су му шансе да буде изабран за генералног секретара УН 30 одсто, да уђе у неку странку – 45 одсто, а најбоље шансе су му да сам направи странку – 55 одсто.

„Прича о његовој кандидатури је у овом моменту више ’спин’ његових противника из ДС-а него нешто о чему би се могло озбиљно разговарати. Али ако већ разговарамо о томе аргументи који му иду у прилог су чињенице да групација источноевропских земаља треба да да новог генералног секретара као и то што се, за многе неочекивано пробио на место на коме се сада налази упркос противљењу САД и водећих западних земаља. То су два рационална аргумента која дају за правода се уопште размишља о тако нечему. Треба имати на уму и да је место генералног секретара неупоредиво важније од места председавајућег ГС због чега ће, ако се кандидује, отпор поменутих земаља бити много енергичнији”, објашњава Вукадиновић додајући да је питање шта ће бити кроз три године и да не треба потцењивати његову упорност и способност лобирања.

Са овом оценом Јеремићевих способности слаже се и Предраг Симић, професор ФПН-а, који каже да када је у питању Вук Јеремић „ништа није немогуће”. Како додаје, он са позиције председника ГС има шансе да уз подршку оних који одлучују и главних гласачких блокова, дође и до тог места.

„За то је потребно, наравно, да нико од сталних чланица СБ не буде против. Међутим, прва препрека би му била ко ће да га кандидује с обзиром на то да ДС нема више власт, а он је и искључен из те странке. Да би уопште био кандидат за то место морала би да га кандидује Србија. У сваком случају то је ствар једне мало даље перспективе, али очигледно је да његове амбиције иду у том правцу”, оцењује Симић.

Јеремић сасвим сигурно неће занемарити тај унутрашњополитички фронт, као што је уосталом више пута сам истицао. За Вукадиновића он и јесте „убедљиво најпожељнија удавача на српској политичкој сцени”, али ма колико деловала привлачно та позиција често доноси више главобоља него среће.

„Теоретски би он могао да буде лидер и неке нове странке састављене од незадовољника ДС-а, СПС-а, СНС-а, па можда и ДСС-а. Али би тиме навукао гнев и непријатељство свих тих етаблираних политичких играча. Гласачи свих ових странака, начелно и њихови лидери, радо би га видели у својим редовима, али је питање на ком месту. Оно би свакако морало бити врло високо, али и такво да не угрози позицију садашњег лидера, а то није лако постићи”, указује Вукадиновић.

Додатни проблем за Јеремића је, каже Вукадиновић, то што би, ако се определи за једну странку, био политички мртав за све остале, односно не би могао тако лако да накнадно мења политички дрес. Сада је вешто, уз „помоћ” својих партијских другова из ДС-а, одиграо улогу жртве, али када би прешао у други табор знатно би му се сузио простор за предомишљање јер би му у том случају много пала цена. Због свега тога, Вукадиновић закључује да ће Јеремић пре нешто покушати сам, али и да то носи већи ризик – могао би тако да даље догура, али и да више падне.

----------------------------------------------------------------

Јеремићеви претходници

Јеремић је трећи председавајући Генералне скупштине УН са простора бивше Југославије, после двојице Македонаца, Лазара Мојсова и Срђана Керима. Мојсов је председавајући Генералне скупштине, као представник тадашње СФРЈ, био 1977. године, а Керим је 2007. године био представник Републике Македоније.

----------------------------------------------------------------------

Оштра дипломатска борба за функцију

Јеремић је на место председника Генералне скупштине УН изабран прошле године после оштре дипломатске борбе, добивши 99 гласова док је за Литванца Далиуса Чекулиса било 85 гласова.

Чекулис је био кандидат од 2011. године, а Јеремић је званично ушао у трку тек у јануару 2012. Он је, како је јавио Ројтерс, оптужио Русију да подстиче Јеремића да спречи Литванију да добије ово место како би казнила Вилњус за став о Другом светском рату – да је ослобођење Литваније од Хитлера и припајање Совјетском Савезу тој балтичкој земљи донело више од четири деценије тираније.

----------------------------------------------------------------------

Потези за памћење

Јеремићево председавање Генералној скупштини остаће вероватно упамћено и по неколико потеза који су изазвали подељена мишљења. Последњи је био организовање концерта хора „Вива вокс” за Српску нову годину у седишту УН, чије је извођење „Марша на Дрину” изазвало оштре реакције неких бошњачких удружења. Одлука да за 10. април закаже јавну дебату о дометима хашке правде изазвала је незадовољство у Хрватској, а тај Јеремићев акт изазвао је и додатне недоумице јер у почетку није било јасно да ли је реч о сазивању Генералне скупштине која би се изјашњавала о Хашком трибуналу или о некој другој форми. Његово председниковање у УН обележено је активним „твитовањем”, а неке од порука преко „Твитера” не би се могле уклопити у строги, одмерени дипломатски имиџ.

-------------------------------------------------------------

Легитиман захтев или политичка реклама

„Случај Вука Јеремића” јуче су у Скупштини Србије коментарисали и посланици: док социјалисти сматрају да је захтев председника Генералне скупштине УН и бившег члана демократа за оцену уставности одлуке ДС легитиман, либерали верују да Уставни суд није институција која ефикасно може да решава унутарстраначке сукобе, преноси Танјуг.

На питање да ли може доћи до тога да Јеремић пређе у СПС – о чему се раније спекулисало у медијима – шеф посланика СПС-а Бранко Ружић је рекао да је „депласирано” говорити о политичким трансферима и да то девалвира значај функције Јеремића као председника Генералне скупштине УН.

Посланик ЛДП-а Бојан Ђурић је навео да је чињеница да нико посланику у конкретном случају није одузео мандат, што би иначе било противзаконито. „Јеремић – као и у свему другом што у политици и животу ради – покушава да себи обезбеди неку врсту додатне политичке рекламе и немам никакве симпатије за тако нешто”, рекао је Ђурић.

Он је оценио да није легитимно да посланик Јеремић, у дану када траје седница, буде изван Скупштине Србије – у Уставном суду. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.