Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гибаница у Америци

Многи људи доживљавају америчку кухињу као веома нездраву. Прва асоцијација на њу су им предебели људи који једу „брзу храну” препуну масти,  шећера, и осталих састојака штетних по здравље. Хамбургер, помфрит, хотдог, кока кола, крофне - то су синоними за америчку храну и нажалост једино што је већина људи имала прилике да од ње проба.

Храна је у Америци, генерално, врло јефтина и приступачна свим слојевима друштва  па отуда не чуди толика гојазност међу Американцима.

Јесте, има истине у томе да се људи овде лоше хране, али има и пуно стереотипа. 

У Америци постоји и не тако мала популација оних који веома воде рачуна о својој исхрани, купују квалитетну и здраву храну, иду на пијаце и фарме, уживају да кувају, па чак и праве своју зимницу. И не само то, уколико имате прилику да пробате доста тога од америчке традиционалне и здраве савремене кухиње, велике су шансе да ћете постати пасионирани љубитељ исте.

Оригинална америчка кухиња је настала комбинацијом културног наслеђа раних емиграната из Европе (Енглеза, Холанђана и Немаца), намирница које су донели са собом и оних које су им биле на распологању на новом континенту.

Од тада, овдашње кулинарство се обогаћивало утицајима са разних страна и чини се да су свако јело или састојак нашли посебно плодно тле у одређеном граду или региону Америке, у зависности од природних услова и имиграната који су ту доминирали.

Тако је, данас, Висконсин познат по сиру, Ајдахо по кромпиру, а са севера и јаворов сируп, незаобилазан на америчким палачинкама. Мериленд је познат по крабама из огромног Чесапик залива, град Њујорк по „делијима” – деликатесним радњама са сендвичима, киселим краставцима (мало другачијег укуса од оних наших) и бејглима (пециво слично ђевреку) који су део јеврејске традиције донете из источне Европе.

Тексас је, наравно, познат по месу са роштиља, а државама око обале Мексичког залива доминирају две кухиње, креолска и кајунска које су настале мешањем локалне -француске (некадашње њене територије) и афричке, преузете од робова. Генерално, јужњачка кухиња је зачињенија и калоричнија - слична српској. 

У двадесетом веку америчка култура исхране је прошла кроз велику кризу. Од тридесетих година, када је због прохибиције пропала већина квалитетних ресторана, преко Другог светског рата, када се целокупна производња хране фокусирала на оно елементарно, до послератне доминације телевизије у животу породице, када је заједнички оброк за столом замењем смрзутим готовим јелом из супермаркета подгрејаним у микроталасној рерни које се једе док се гледа телевизија.

На срећу, било је и супротних појава.На пример кулинарска ТВ звезда Џулија Чајлд која је од шездесетих година па све до краја 20. века успешно популарисала префињену француску кухињу.

Осамдесетих и деведесетих, са порастом интересовања за здрав стил живота и правом поплавом ТВ програма и књига посвећених кувању, обновио се и интерес Американаца за то шта и како једу. Данас је понуда хране богатија него икада.

Просечан Американац се врло често храни изван куће. Ресторана има на сваком кораку, како оних са брзом храном тако и оних елегантних и скупих.

Поред локалних специјалитета, ту је и разноврсна понуда јела из скоро свих делова света. Што је већи град и што је више новопридошлих имиграната већа је шанса да ћете уживати у аутентичним националним кухињама.

Са друге стране, кухиње које су у Америци присутне већ дуго, као што су кинеска, мексичка или италијанска су се овде развиле у варијетете који укључују јела непозната у њиховим прадомовинама.

Кинези су се специјализовали за такозвану тејк-аут храну („за понети” што би се рекло код нас), најпознатија верзија мексичке хране је тексашко-мексички хибрид „Текс-Мекс”, а и италијански ресторани (вероватно најбројнији), доста су прилагођени локалном укусу.

Има много и малих грчких ресторана у којима раде скоро сви чланови једне породице, кореански ресторани су популарни због њиховог роштиља који сами печете док седите за столом, а ту су и индијски, либански, јапански, тајландски и многи други.

Рекло би се да је због постојеће разноврсности понуде немогуће да се у исхрану уведе још нека новина, али није тако. На пример, грчки јогурт је у последњих неколико година постао доминантан млечни производ у фрижидерима супермаркета.

Хумус, намаз од леблебија пореклом са Блиског Истока, до пре пар година потпуно непознат овом тржишту, преплавио је рафове продавница.

Ту је и Нутела, пољска кобасица (киелбаса), грчки и бугарски фета сир, а моје предвиђање да ће и наш (течни) јогурт освојити Америку полако се остварује, јер се појавио производ истог укуса али под именом кефир.

У неким продавницама, као што је Whole Foods, могу да се нађу чак и коре за гибаницу и пите.

Оно шта се мени највише допада су њихове слатке пите, отворене или затворене, са јабукама, бобичастим воћем, бундевама, пиканима (врста ораха), затим чизкејк (торта од сира), мафини и капкејкс (слатка пецива), плодови мора, пре свега крабе куване на пари и clam chowder чорба (од шкољки), и наравно стејкови.

У Америци се може наћи одличан помфрит који су они истина преузели од Француза али су га довели до савршенства. Искрено, кад је добро направљен, и њихов хамбургер је врло укусан.

Америчка кухиња се, баш као и популација, у најкраћем може описати као мелтинг пот. Има ту свашта да се нађе, и за свачији укус.

У нади да ће и српска јела и производи постати прихваћени и популарни међу Американцима почела сам да пишем блог о храни на енглеском језику под именом „Dolce Fooda”, најпре због мојих пријатеља који су желели да им дам рецепте за наша јела.

У исто време, почела сам да пишем и блог „Со и бибер” на српском језику, за оне који желе да упознају праву америчку кухињу, зато што сматрам да у њој има много тога вредног .

Ивана, Балтимор, САД

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.