Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Христос је важнији и од истине

Фјодор Михајлович Достојевски

Међу документима у књижевној заоставштини Фјодора Михајловича Достојевског (1821–1881), једног од највећих светских писаца, нађена је забелешка: „Написати књигу о Исусу Христу”. Забелешка је настала по завршетку романа „Браћа Карамазови”, дакле пред саму смрт славног писца. Не зна се тачно какву је књигу Достојевски имао на уму: да ли наставак романа „Браћа Карамазови” или посебно дело о Исусу Христу. Тајну је писац однео у гроб.

Протођакон Љубомир Ранковић приредио је књигу „Достојевски – Књига о Исусу Христу” (издавач „Глас цркве” из Шапца), у коју је сабрао мисли Ф. М. Достојевског о Исусу Христу, пажљивим ишчитавањем свих његових дела. Достојевски, каже Ранковић, напустио је овај наш свет, а није знао да је „Књигу о Исусу Христу”, своје највеће животно дело, већ написао. Шта је друго његово колосално књижевно и уметничко стваралаштво, пита Ранковић, него једна величанствена хришћанска књига над књигама о господу Исусу Христу, сину Божјем, и сину човечјем? Може се слободно рећи да је дело Ф. М. Достојевског, у последњих 130 година, дакле, у времену највећих искушења за хришћанство, одиграло важну мисионарску и просветитељску улогу, исто колико и Библија. То дело је, збиља, својеврсно чудо над чудима, у чијој основи је Христос, и његове две највеће заповести: о љубави према Богу и љубави према ближњем.

Нема сумње, каже Ранковић, литература Ф. М. Достојевског је „врх над врховима” светског књижевног и уметничког стваралаштва. Она се својим горњим слојевима додирује и укршта са вечном књигом живота – Библијом. У обе кључа и тутњи „вулкан проклетих питања”, севају муње и грме громови „вечних тема”, али се увек, на крају, као ехо и одговор, утеха и награда, јавља шум лаког поветарца Духа светога и тихи глас „небеског родитеља”. Управо зато, приређивач је одлучио да уз цитате из дела Достојевског, паралелно, да и карактеристичне изводе из Библије. Верује да је књига „Достојевски – Књига о Исусу Христу” – драгоцени „јеванђељски бисер”.

– Ја верујем да нема ничег дивнијег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег, људскијег и савршенијег од Христа. Са суревњивом љубављу ја говорим себи, да не само нема њему слична, него и да не може бити. Штавише, ја изјављујем: када би ми неко могао доказати да је Христос ван истине, и када би истина збиља искључивала Христа, ја бих претпоставио да останем са Христом, а не са истином. Без Христа све одједном постаје одвратно и грешно. Покажите ми нешто боље од Христа! Покажите ми ваше праведнике које ћете ставити место Христа – писао је Ф. М. Достојевски.

Достојевског је мучио и појам бесконачности: реални (створени) свет је коначан, непредметни свет је бесконачан. Ако би се спојиле (паралелне) линије свршено би било са законом овог света. Али, оне се у бесконачности састају и бесконачност, несумњиво, постоји. Јер, ако нема бесконачности, онда нема ни света коначног – и он је у том случају незамислив. А ако постоји бесконачност, онда постоји и Бог, и други свет, по другим законима, него што су ови у реалном (стварном) свету.

Између источног питања и православља стављао је знак једнакости: Источно питање јесте, у суштини, решење судбине православља. Судбина православља је повезана и сливена са мисијом Русије. Шта је то судбина православља? Римски католицизам, који је одавно продао Христа ради световне, земаљске власи, и од којег је човечанство окренуло главу, био је главни узрок појаве материјализма и атеизма у Европи, и природно тај исти католицизам је родио и социјализам у Европи. Јер, социјализам има за циљ да одреди судбину човечанства, али не по Христу, него изван Бога и изван Христа, и сасвим је природно што се он родио управо у Европи, као замена за европска хришћанска начела која су се нашла у кризи, која је напредовала онако како су се кварила и коначно губила та начела у оквиру саме Католичке цркве. Посрамљени лик Христов сачувао се у светлости своје чистоте једино у православљу.

Бавио се и односима Србије и Русије: Постоје две Србије – Србија виших кругова, нестрпљива и без искуства, која још није живела правим животом и која још није показала своју акцију, али која већ страсно машта о будућности, она већ има своје партије и зна за интриге које понекад добијају такве размере (све због оног помањкања искуства) какве не можемо срести ни у нацијама које су много старије, веће и кудикамо самосталније, него што је Србија. Али, упоредо с том „горњом” Србијом, која тако жури да живи животом политичке нације, постоји и она народна Србија која једино Русе сматра својим избавиоцима, својом браћом, она руског цара гледа као своје сунце, она воли Русе и верује им.

Достојевски, забележио је Јован Скерлић, опор је, тежак, нескладан, али и врло дубок, и врло јак писац. Он је уметник, не формом коју презире, но оним обиљем и богатством идеја које нехотично излазе из његових романа. А Исидора Секулић је једноставно рекла: „Достојевски је врх над врховима, сур, самотан, тужан, али врх.” Уверавамо се у ове оцене и читањем књиге „Достојевски – Књига о Исусу Христу”.

З. Радисављевић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.